Nova Evropa

uz gajenje šećerne repe. A ako бесетапе пе тоби, 5 обагот па КопКигепси, да дади уебе сепе, neka ih se zaštiti uvoznom carmom na šećer. Severna Francuska ı Belgija imaju znatnu industriju šećera, a ipak o veleposedu u fim krajevima nema govora. Naš seljak, iako konzervativan, nije tako zaostao da ne bi znao što mu bolje konvenira, i da ne bi takodjer sadio repu, ako može za nju više dobiti, S industrijom žeste ista je stvar. Ako je produkcija pala, to uzrok leži u smanjenju konzuma, nikako u agdrarnoj reformi, Ako Sospodarske pecione ne mošu da prosperiraju, prosperiraće industrijalne ivornice, na koje agrarna reforma nema nikakova uticaja, Kod kupovine kukuruza i sirovina odlučuju cene samih tih sirovina, a ne da li one dolaze sa polja jednog veleposednika ili kakovog seljaka.

Ро ти епји СозродагзКко-битагзкоб Fakulteta izgleda, da svi naši poratni jadi i nevolje potiču od agrarne reforme. Tako se {na strani 15) tvrdi čak i to da, u slučaju da je agrarna reforma bila na drugi način provedena, i да је абтагпот reformom oduzeta zemlja vlasnicima isplaćena, vrednost našeg novca ne bi zaostajala za predratnom vrednošću. To je očigledan apsurd. Ili naš Gospodarskošumarski Fakultet nema pojma o našem privrednom fHmansijalnom razvitku posle Rata, ili se, samo: da bi postigao svoj cilj, služi praznom frazeologijom,

Inače, ova se radnja Gospodarsko-šumarskos Fakulteta odlikuje mnoSim statističkim podacima. Mi nismo u stanju da te podatke proverimo; ali nam je na тпобо mesta palo u oči, da su i statistički podaci krivo i tendencijozno upotrebljeni, te da se pokušalo s pomoću statistike dokazati i ono što ne postoji, Naš Fakultet, naprimer, čak i to tvrdi, da kod nas više obradjene zemlje otpada na srednji i mali seljački posed nego li i u — Danskoj (strana 32). Dalje {na istoj stranici) navodi, da na ukupnu površinu Hrvatske, u iznosu od 4,416.364 kat, jutara, samo 273.327 jutara (ili 6.2% ) otpada na veliki posed, zaboravljajući tu da u tabeli na jednoj ranijoj stranici [16] sam navodi, da u istoj toj pokrajini površina oranica iznosi 2,682.387 kat, jutara. od kojih otpada na veliki posed {računajući kao takav preko 100 jutara) ništa manje od 742.916 jutara; ako od samih oranica ide na veleposed preko 700.000 jutara, onda ne može od ukupne mnovršine na isti taj veliki posed da otpadne samo mešto preko 270.000 jutara {jer gde su još onda sve one šume koje su pretežno u rukama veleposeda)! — Na strani 20, povučene su još neke paralele izmedju našes гтедпјеб розеда 1 зтедпјеб poseda Danske i Nemačke; tu nalazimo, za danski srednji posed, da iznosi na 70% čitave obradjene zemlje, dočim kod nas srednji posed ne obradjuje niti puna 22%, iz čega se onda hoće da zaključi, da kod nas ima previše malog i sitnog poseda, te da se oni s pomoću agrarne reforme još više umnožavaju. Aliiu tome ima jedna velika pogreška. Kao srednji posed uzima se za Nemačku posed izmedju 5—100 jutara, i za Dansku izmedju 10—120 jutara, dok se kod nas kao srednji posed uzima samo posed od 20 100 jutara! Ako se već pravi ovako poredjenje izmedju više država, onda baza na femelju koje se to poredjenje vrši mora valjda biti jednaka? Da je za Hrvatsku-Slavoniju uzeta za bazu merenja ista

488