Nova Evropa

дови. Даље -одређује један члан (227.), нстог закона, да су плљаљћ ању војне таксе за приватнике подвргнуте такођер задруге, кметије, итд. (бе те одредбе узете су, по смислу, на старог србијанског. 38– кона о војном устројству (од 28. новембра. 1898). Притом није узета, у обзир чињеница, да је прилнком протезања србијанских војних закона. на целу државу (решење од 19. августа. 1919) примио Миннстар Војни изричито наређење, да својим наредбама регулише нзвршења појединих одредаба, војних закона у складу с осталим законима који вреде у краљевству, те да је тај исти Министар издао и наредбу (25. августа 1919) којом се укида, извршење оних одредаба које одговарају својим садржајем горњим члановима садањег војног закона, за пречанске крајеве. Легнслативна мисао садржана. у тим члановима војног закона. није, у ствари, ништа друго до начело колективне одговорности неке више заједнице за кажњива. дела њених чланова, а гано њена јест, да би чланови заједнице из осећаја солидарности могли затајити кривца, ако их се све заједно не повуче на одговорност за кажњива дела.

У србнјанском законодавству имадемо таких примера колективне одговорности још и више. Тако, у додатку ка члану 825. Казненог Поступка, (из године 1901) одређује се да се један део трошкова казненог поступка ради злочинства из користољубља, против кривца који пема свога нметке а живи у заједници с оцем, има наплатити из иметка његова оца. Даље, имадемо за Краљевину Орбију закон од 20. марта. 1892 (допуњен 28. децемора, 1908), који одређује, да је она општина, у чијим се границама десно палеж или злобно оштећење туђе својине, или крађа блага, или пољских производа, и слично, дужна надокнадити оштећеноме нанесену штету, ако не ухвати кривца у року од три дана након што је државна власт примила тужбу. Буде ли кривац ухваћен, али се од њега не може утерати отштета, то има да плати штету она општина којој припада. кривац. МИ у члану 15. Закона о телеграфу и телефону (од 5. децембра 1898) има одредба, да је све штете почињене на телеграфским и телефонским линијама дужна платити она општина. у чијој је области штета почињена, а ствар је општине ла. јој кривац ту отштету поврати.

Из извештаја у »Архиву за правне н друштвене науке« за 1921 (Op. 5; чланак Дра. А. Бадаја) дознали смо, да се је већ вршила анкета о томе, да ли би се закон о одговорности општина, (од 20. марта 1892, односно 24. децембра 1928) имао протегнути и ва целу државу, несто као н Закон о те леграфу и телефону. О обзиром на опћенито запажену тенденцу прошири“ вања србијанских закона на цело краљевство, која се је и у питању ко. лективне одговорности за кажњива дела показала поново у Закону о устројству војске и морнарице, држимо да неће бити на одмет ако нешто поближо испитамо, да ли је примена начела колективне одговорности за кажњиве чине у законодавству умесна.

Иеправно је казао Савињи, да се чисто право парода пе може стрпати у устаљене појмове, баш као што се не може ни језик, и да његова, супвтина лежи баш. у непрестаном развијању и мењању. Што се свих горе питираних вакона тиче, то ми не велимо да они нису били добри за Србију у време пред уједињењем. Историјски су они посве добро разумљиви, јер

494