Nova Evropa

Наш човјек у Америци треба. да зна, да се код сваког корака налази пред каковом замком или провалијом. Ототине и хиљаде наших људи сваке године упадају у те замке и провалије, губећи своје тешко заслужене приштедње, своје здравље и свој живот. Пустоловна Америка нема ни према коме обзира, ни за кога милосрђа. Ту све, као лудо, само јури даље. Ко не зна ићи ба струјом, или св од ње чувати, бива, сатрт и прегажен. Један духовити амерички писац, запитан: »Шта је Америказ«, — одговорио је: »If you don't know you Bet killed«, — што значи: »Ако не знаш (шта је Америка) убиће те«. Убиће те на радњи, на улици, у ватри; убиће те отровна, ракија, или доктор-шарлатан, или његов »лијек«; варалица ће ти убити двадесет година живота однесавши ти сву приштедњу, а разбојник ће те убити да ти понесе и оно што на себи имаш ако не дигнеш руке у зрак. Ако на теби не нађе новаца, од бијеса ће ти револвером разбити главу. Ако си штрајколомац, убиће те друг унијаш, а ако си унијаш убиће те газдин пушкар. Ма гдје био, ма куд се окренуо, погинућеш — ако не знаш шта, је Америка.

И. Ф, Лупис-Вукић,

Antropozolski pokret Rudolfa Зтајпета,

{Ovaj članak, napisan za »Novu Evropu«, primili smo od jednog od najuglednijih pristaša antropozoiskoš pokreta i prijatelja R, Štajnera.,)

Poslednjih čodina, medju duhovnim pokretima u Evropi, ističe se naročito antropozoiski pokret, koji je već stekao oduševljenih, pa i lanatičkih, pristalica, kao i žestokih protivnika, tako da mimo njega ne može proći niko ko s interesom uzima učešća u savremenom duhovnom životu, Budući da je borba ха antropozofiju uzela u zadnje vreme take oblike koji otežavaju da sebi stvorimo jasan sud o njenoj suštini i njenim ciljevima, držimo da će biti dobro ako pokušamo da damo jedan stvarni prikaz postanka tog pokreta, i naročito razvoja njena osnivača i vodje, Rudolfa Štajnera (Steiner),

Rudoli Štajner {rodjen 1861), sin činovnika Južnih Željeznica, rodom je iz Kraljevice u Jugoslaviji. On se još osamdesetih godina XIX veka istakao u Beču izdanjem prirodoslovnih spisa Geteovih (u Kiršnerovoj »Nemačkoj Nacijonalnoj Literaturi«), U iscrpnom i za njegov ceo daljnji život osnovnom uvodu, te u radnji (koja je izašla 1886) pod karakterističnim naslovom »Osnovne crte spoznajne teorije prema Geteovu pogledu na svet«, pokušao je Štajner ništa manje nego da nazore Getea u pogledu prirodoslovlja usvoji, i da ga prikaže kao začetnika jedne nauke koja će biti nauka budućnosti, On je sebi uzeo za zadatak, da u Geteov način posmatranja, i u njegovu metodu, koje je Gete primenjivao najivno, nebudući svestan njihovih unutarnjih uslova, spoznajno-teoretski prodre, i da ih formuliše; da ih metodički dalje razvije, i s današnjim sredstvima i materijalom naučno ispitiva– nja za sve naučne grane iskoristi. To je on oglasio kao potrebu,

513