Nova Evropa

Tu Geteovu metodu možemo izložiti u dva osnovna ubedjenja: prvo se sastoji u tom, »da se jezgra prirode nalazi u srcu ljudi«, Gete nije nikako mogao odvojiti čoveka od prirode, da razlikuje subjekt od objekta spoznaje, Čovek je za njega deo prirode, i to najviši deo, u čijoj spoznajnoj delatnosti ona postizava svoj vrhunac, i dolazi do svesti, Ako, prema tome, naša spoznajna organizacija dejstvuje prirodnim i zdravim načinom, to ono što u našem duhu sine kao istina mora da je doista suština stvari, Čovečja priroda teži ka istini, Što se ona više pravim načinom usavršuje i u svojim sposobnostima razvija, utoliko može ona da pronalazi dublje istine, S time je u vezi onda drugo ubedjenje: Кад соуесја spoznaja dodje do izvesne visine, prelazi njezin naučni karakter u umetnički, Umetnost je viši stepen spoznaje, u njoj je sadržana istina i egzaktnost kao i u nauci, — ona imade s naukom isti koren; ali je ona viši plod duhovne delatnosti, Posmatrajući grčke skulpture u Italiji, Gete je napisao ove reči: »Tu je nužda, tu je Bog«, i »Ja naslućujem da su grčki umetnici radili po istim zakonima po kojima i priroda, a kojima sam i ja na tragu«; i na drugom opet mestu: »Umetnost objavljuje fajne prirodne zakone, koji bi bez nje ostali večno skriveni«, Geteov umetnički i naučni rad tekao je iz istog izvora, Njegovo umetničko stvaranje možemo da razumemo samo onda ako uzmemo u pomoć njegove naučne poglede, Otklonimo li ove, onda me bismo mogli ni njegove pesničke tvorevine alirmirati u njihovim ljudskim izvorima, Sam Gete cenio je više ono što je uradio na nauci nego li što je uradio u pesništvu, Njegovi naučni pogledi postidli su vrhunac u »Nauci o metamorfozama«, A do nje je mogao doći jedino tako što je njegova spoznajna delatnost dobila bila umetnički karakter. Priroda kad daje oblik biljkama, postupa po umetničkim principima, To je tajna života. Gete nije mogao da na vitalistički način pretpostavi neku životnu snagu, ali on je isto tako otklonio i Kantovu tezu, da je sve što živi našoj spoznaji uopće mepristupno, Radi se dakle samo o tome, da izradimo jednu višu umetničku metodu spoznaje, a to čovek može, Onda će moći da upozna i ono što živi. Toga radi zove Štajner Getea »Keplerom i Kopernikom organskoga sveta«.

Ovim svojim publikacijama o Geteu preporučen, primio je Štajner (1890) poziv na novo otvoreni Gete-Šiler-arhiv u Vajmar, gde je ostao do 1897, te je u velikom vajmarskom izdanju Geteovih dela izdao opet jedan deo Geteovih prirodoslovnih radova. U svome spisu »Istina i nauka« (1892), i u glavnom svom filozofskom delu »Filozoija slobode« (1894), obrazložio je on onda svoje pogdlede, koje je dotada razvijao tek u vezi s Geteom, samostalno i na čisto spoznajnoteoretskoj osnovi, Sled misli u tim radovima, uglavnom, ovo је. delatnosti mišljenja, mi držimo celo zbivanje u svetu tek za jedan krajičak, Jer, s jedne strane, moramo mi, ako uopće hoćemo da mislimo, biti pritom delotvorni, A. s druge strane, ne možemo delatnost mišljenja označiti kao nešto subjektivno, jer svi pojmovi, kao naprimer: objektivan, subjektivan, Ja i ne-ja, itd,, nastaju tek iz mišljenja, Sada, mišljenje obično biva nesvesno; mi doduše mislimo, ali smo mi svesni tek onih stvari o kojima mislimo, a nismo svesni same

514