Nova Evropa

tako isto i novčanih zavoda, samo se mora imati na umu, da pri našim nerazvijenim ekonomskim odnosima, koji su naročito posle Rata zastranili, drugoš načina rada nije bilo, Nije se moglo čekati, da se odnosi urede pa onda tek pomoći. kreditom, i na taj način pustiti da nas vreme pregazi, neđo se moralo pristupiti odvijanju rada ma i ovakim palijativnim sredstvima, Ali sada, kada je rad krenuo, te kada se odnosi polako sredjuju, dužnost Banke i novčanih zavoda mora biti, da postepeno izbacuju iz svojih portfelja menice kojima ne bi prethodio posao. To će svakako imati i svojih teških posledica, naročito za one poslove koji su nelikvidni, ali to će biti od velike koristi za vrednost dinara i za stabiliziranje odnosa u našoj tršovini i privredi.

Iz cifara se vidi, da Banka kredituje i pojedince i novčane zavode. Kad ne bi tako veliki disparitet bio izmedju diskontne stope bančine i interesa koji svojim klijentima naplaćuju novčani zavodi, stvar bi bila u redu; ovako, nastaje pitanje: treba li Narodna Banka da ostane i dalje pri ovom načinu rada, ili treba li što više da kredituje pojedince smanjujući kredite novčanim zavodima, er još uvek stoji ono, da Banka ima ograničena sredstva za davanje kredita, Ovo se pitanje mora prethodno dobro proučiti, pa tek onda pristupiti izvodjenju, Kako će se ono rešiti, zavisiće od mnogih činjenica koje se imaju u obzir uzeti,

Isto tako, odmah se nameće i drugo pitanje. Narodna Banka, kao što je poznato, odredjuje svakome unapred kredit, i dostavlja ба svakome onom koji kredit traži i kome se kredit odobri, Kod drugih emisijonih ustanova nije tako, Tamo je visina kredita stvar interna same ustanove, i on se čuva kao tajna. Takav način rada ima svojih veoma dobrih strana; ali se mora uvek imati u vidu, da se tako radi u zemljama gde su trgovinski i lični odnosi veoma razvijeni, i gde su oni ustaljeni, — da li bi takav način rada bio bolji i za nas, od načina kako kod nas Banka radi, veliko je pitanje. Ipak se mora priznati, da svaki imalac kredita računa s odobrenim kreditom, i da se prema njemu kreće u svojim poslovima, — preduzima ih ili ih ne preduzima, računajući sa sumom odobreno8 mu kredita, Pre Rata ovaj način kreditovanja davao je veoma lepe rezultate; posle Rata, i on ima svoga udela u krizi,

Često se govori, veruje, pa i piše, da bi Banka bila u mogućnosti davati više kredita kad bi država svoje dugove kod Banke platila. To je sasvim pogrešno mišljenje, Kontingenat bančinih novčanica ne zavisi od onih novčanica koje je Banka dala državi, Kad bi država i sav svoj dug kod Banke isplatila, Banka bi i onda mogla izdati samo triput onoliko novčanica koliko ima podloše. Nego, kad bi država isplatila svoj dug kod Banke, dinar bi bolje stajao, i onda bi za opticaj bilo potrebno manje novčanica zato što bi im vrednost bila

M Dr, Dragoljub Novahovič, glavni direktor Narodne Banke,

544