Nova Evropa

ато свако нека најпре узме у оцену самога себе, колико вреди, и колнко треба још да ради па да нешто вреди, н да може одговорити задаћама које му се постављају.

Треба. дакле почети лично од себе. Још једном, срца горе! Треба. проверити поново своју идеолошку оријентацију у свету, да се подигне лични морал, обнове опћи ндеалистички, особито етички импулси човека, и опет дигне уверење, да, је наш ранији кредо ту, и да није шимера ни заблуда све оно што смо мн досад радили, како је то данас склона да прими и сва малодушна интелигенција. После тога, што више личне културе. Треба познавати себе, човека, психолошки и физички, филозофију н уметност човека у садашњости и прошлости, познавати живот у природи н природу уопће, по савременом стању њезине науке, познавати привредни живот ни савремену технику. Затим треба дати више пажње своме телесном животу, више хигијене, неге, умерености, вежбе, рада ин напора. Коначно, познавајући добро једну професију и примењујући своје личне силе, вршити савесно једну друштвену функцију, стварајући себи радом материјалну огзнетенцију. Упоредо са тим треба вештачки унапређивати, према својим силама, једну грану људеке делатности, једну специјалну струку, да бп се отплатиле бар камате за онај културни капитал који је па нас утрошен. ИМ никада незаборавити, да је сав тај рад само рад на једну страну човека, поред које има п једна друга, велика, социјална страна.

Елементарни утицај у социјалном животу почиње са породицом. Сваки јачи појединац, ако пе живи искључиво за. неку идеју, оспива породицу, да е помоћу ње продужи свој лични н надијонални живот н ојача свој друштвени правац, предајући га већем броју наследника, који су му склони по диспозицијама и по одгоју. То је прва паша социјална дужност. И сви сни, који немају храбрости да оснују породицу те директно појачају властити елеменат у друштву, признају се унапред социјално потученим или зади слабости или ради комоције. (Наравно је, да се овде изузимају онн који као жртва свога идеализма живе аскетски за своју идеју, а одричу се жеље за продуљењем властитог живота. То је тип фанатика и идеалисте из ранијег времена, који сасвим одступа од обичног напредног човека, који, нако даје свој дуг друштву, хоће да живи нормалним животом || ставља увек на право место интересе личности, породице, класе, нације, 1 човечанства.) Рад у породици, или с помоћу породице, ужа је ствар приратне нарави појединца. Прави социјални рад почиње истом за један степен даље, — то је културни н политички рад.

У културном друштвеном раду прва је задаћа народно обавештавање. Ми који имамо исте циљеве ин неле идеале, морамо израдити заједничке погледе па јавна питања, н то утолико пре уколико су та питања, актуелно парави. Не ради се ту више о битним пдеолошким питањима: прогресу. југословенетву, демократији, него треба с једне стране израдити потпуно своје погледе на живот, личност, породицу, заједницу, класу, државу, цркву, школу, војску, правду, морал; а с друге стране имати јасна становишта у питањима која су на дневном реду: о српскохрватском спору, о ревизији устава, о појави нове цркве, о инвестицијономе зајму, 0 пореској реформи, о валутном питању, и т. д. Сви ти погледи морају бити после-

530