Nova Evropa

нице узети у есконт, као н износ за који Не се њихове менице есконтиралти, Друга, индиректна метода, иде затим, да, пооштрењем или олакшањем услова ревсконта делује на висину есконта, остајући наравно на становишту, да сви они који су испунили постављене увете имају право да, им Емисијона Банка хонорира њихове менице. Ова задња метода, превладавала, је у свим емисијоним банкама, дочим је она прва, метода директног контингентирања, била као неки наш специјалитет.

Потражња кредита. уветована, је условима. под којима св кредити могу добити. Претпоставивши да, је кредит бесплатан, нли да се добије уз минималну отштету, потражња кредита била би управо неограничена, јер би такав кредит узимао и онај коме би он послужио за подмирење. далеких потреба, или да себи прибави какву већу удобност. Уколико се већа отштета има платити за уступљене капитале, или за подељене кредите, утолико је н мање потраживање кредита. Код каматњака, од 10% тражиће кредита једино они привредни слојеви који су у стању да из посуђеног наноса избију преко 10% зараде. Како је каматњак емисијоне банке редовно одлучан и за општи каматњак читаве земље, то је емисијона банка подизањем или спуштањем есконтне стопе у могућности да делује на кредитне потребе читаве привреде, те тиме и на цео оптицај. Тако маневрирање емисијоне банке са каматном стопом, познато и под нменом дисконтне политике, било је и у нормално доба предмет озбиљних прнивредних студија. Чим би једна емисијона банка повисила есконтну стопу, на есконт би долазиле само онв менице које су биле у стању да поднесу повишен каматњак, те би тако омањени есконт меница деловао н на, смањење оптицаја. Онижавањем есконтне стопе опет долазиле би на есконт и менице које нису могле да поднесу високи каматњак, чиме би наравно нарастао оптицај новчаница. У перијодама високе привредне конјунктуре, када је зарада редовно бивала. највећа, и релативно висок каматњак слабо би утицао као превентивно средство да знатни износи менице не буду презентирани на. всконт код једне емисијоне банке, јер знатна зарада. лако може да поднесе н велике трошкове; па је у овакова времена требало каматну стопу привремено и попети до абнормалне висине, те тако спречити да емисијона банка дође у опасност да изда више новчаница, него што је по закону или по стању металне подлоге овлаштена да изда. Дисконтна политика у предратно време била је увек у могућности да спуштањем или повишавањем каматне стопе утиче на сам оптицај, и да тако спречава да у новчаном промету наступе опасније пертурбације. По предратној пракси, оптицај новчаница ни у којем случају није смео да пређе постављену границу, — према систему, било да није смео бити већи него што је метална подлога, било да није смео прекорачити постављени макеимум, односно релацију између металне резерве и оптицаја. Заједничко свим методима, било је то, да. је банкнота, била само репрезентант металног новца, те да се није смело ништа подузети што би могло угрозити евентуалну замену палира за. метал. Сама величина. оптицаја било је нешто секундарно, док је само измена, изгледала, осигурана. После Рата, прилике су се и ту знатно измениле.

548