Nova Evropa

динара, а резерва 61 милијон, илити скупа 232 милијона динара. Ако бисмо нак узели још у обзир ин деоничке Главнице индустријалних предузећа, онда би релација подељених кредита за Загреб постала, још кудикамо лошија. ;

Из овога прегледа мислимо да доста јасно излази, да. је кредитна. политика. наше Народне Банке погрешна, те да треба да се подвргне темељитој реформи. Народна. Банка створила је у нашој привреди две класе, једну привилегованих —- а. то су они који уживају њен кредит —, H другу оних који не уживају код ње кредита, те су тиме изложени експлоатисању уколико хоће до кредита. да дођу. Да се Народна, Банка при овом сврстању у класе није држала економских момената, јасно је, држимо, из свега оног што смо већ навели, те није потребно да то посебно још истичемо. Место да, је постала. кредитна, институција за читаву нашу привреду, она, је данас извором повластица за пар стотина оних који су имали срећу да дођу до њена кредита. Њена кредитна политика. потребује стога једну

из темеља друкчију оријентацију зко хоће да. постане кредитном установом за целу државу.

По нашем скромном мишљењу, имала OH Народна Банка своју кредитну политику у ова два правца темељно да измени. Прво, досадашњи начин есконтирања меница, да. се појединцу отвара извесни кредит, и да до висине тог кредита оп може да преда свакојаке менице, требало би сасвим укинути; и друго, Народна Банка, у погледу висине свога каматњака, морала би више водити рачуна о правој привредној ситуацији код нас, те се оканити којекаквих обзира.

Признајемо, међутим, да није тако лако једно зло којв се већ одомаћило нагло искореннти, Кад би Народна. Банка отказала, све кредите који бу ма досадањи начин подељени, настала би велика криза, и добар део ималаца такових кредита дошао би у безизлазан положај. Дапаче, пи они кредити који су употребљени у инвестиције, дакле у сврхе које се потпуно противе битности кредита, једне емисијоне банке, пе би смели бити нагло отказани. Међу ове долазе и кредити који су подељени новчаним заводима, који такођер добрим делом нису ликвидни, јер су новчани заводи, поготово они велики, добар део својих, а н туђих, средстава ипвестирали у разна индустријална предузећа. Народна, Банка, међутим, давши св наговорити од Министра Финансија, почела, је пре годину дана да проводи једну. лагану ликвидацију подељених кредита. Ради самих 10%, за колико су кредити редуцирани, бачена, је наша привреда у једну тешку кризу, какова се код нас од деценија не памти. Шта ту дакле да се радиг — За подељивање нових кредита, који би барем донекле ублажили данашњу кредитну кризу, изјављује Народна Банка. да је контингент већ исцрпен, те да она ни уз најбољу вољу без промене закона, о Народној Банци није у стању да удовољи новим кредитним потребама, ма колико тв потребе биле од пресудне важности за даљни развитак наше привреде. За подељивање нових кредита, или боље за есконтирање нових, трговачких меница, каже она, требало би прво инкасирати старе кредите.

Међутим, начин на који Народна. Банка, рачуна. своју металну подлогу, држимо да је скроз погрешан. Златну резерву, у износу од 68 милијона злат-

557