Nova Evropa

них днпара, исказује она вредношћу од 68- милијона папирнатих динара. А тако исто и сребро, и депб на страни, нсказани су попредратној релацијн, нако је данас ситуадија сасвим друга. Кад би Народна Банка своју златву залиху биланцирала по курсу који одговара садањем стању, онда би њена залиха злата нзносила ништа мање него (узевши за базу, да један предратни дипар вреди 16 садањих паплирнатих динара) једну милијарду 1-88-милијона. динара, дакле преко једне милијарде динара више него што она данас рачуна. Према томе, метална подлога, и без обзира на резерво које леже у сребру ну полозима на страни, износила би преко једну-и-по милијарду. Број новчаница, који бн се на темељу те подлоге могао издати, бно би око 4-и-по милијарде динара, рјиз 4-и-по милијарде које су већ У промету услед државног дуга те које се по томе не рачунају у контингент. Укратко, биланцирајући своју залиху злата по курсу који одговара нашем данашњем стању, Народна. Банка могла би да пусти у промет трн нове милијарде новчаница а да се ни најмање не огрешн о S 20. закона о Народној Бапци, који тражи да издате новчанице морају бити за једну трећипу покривене металом. Биланца наше Народне Банке дакле изгледа. сасвим другачије пего што би морала. изгледати, тојест, она изгледа далеко лошија него што је у истину. Каква смисла има један килограм злата биланцирати са нешто преко 8 хиљаде динара, кад он фактично данас вреди око 50.000 динараз — Ако бн се нашао когод да запита, а шта ће бити онда ако се динар поправи те куре злата стане падати, — томе је лако одговорнти. Прво, динар се неће никад тако поправити да би један килограм злата опет могао вредети 3.000 садањих динара; а друго — зар се не можемо онда опет прилагодити новоствореним приликама2 У привреди, можда више него игде другде, треба бити еластичан, н снаћи се у свакој ситуацији. Ми свакако наглашујемо, да је у најмању руку недотупавно, килограм злата који вреди 50.000 динара Опланцирати само са 3.000 динара, и онда на основу такова кривог билапцирања читаву нашу привреду бацити у једну безизлавну кризу, која је у стању да сав наш привредни полет за последњих пет година полако уништи. а

Наравио, нисмо ни ми зато, да се нове новчанице пусте у промет на темељу досадашње кредитне политике наше Народне Банке. Први он прелувет био, да Министар Финансија доведе у ред државни прорачун, а не да реалпи дефицит покрива разним смицалицама, у првом реду неплаћањем државних поручбина. Ако би се нови кредити, које би отворила. Народна Банка, употребили искључиво за потребе наше привреде, не би било отуд никакове опасности за нашу валуту. Аустрија има данас за 50% већи оптицај нота него што га је имала пред годину дана, па ипак је теком 1928 аустријска круна била најстабилнија валута у Европи. Узрок лежи у томе, што те нове ноте нису дошле у промет да у било којој форми покрију државни дефицит, или служе за обогаћивање привилегованих поролица н фирама, него су служиле некључиво томе да задовоље велике потребе привреде. — А уколико би н паша царинска политика. била реалније вођена, наш би извоз ојачао а увоз постао слабији, тако да бисмо веома. скоро могли имати активну трговинску, а касније и активну платежну, биланцу, чиме би били ту сви елементи за стабилизацију динара, и за коначно оздрављење наше ратне н поратне привредне политике.

558