Nova Evropa

Beleške,

Njeguševa smrt.

Petar Petrović Njeguš umro je, kao što je poznato, od sušice, Njegovu je smrt lepo opisao pop-Vuk Popović-Hišnjanin, u jednom pismu Vuku Karadžiću, pisanom neposredno posle vladičine smrti, u Kotoru 10./22, novembra 1851. Donosimo ovđe to pismo onako kako je otštampano u »Vukovoj prepisci« {drгаупо izdanje, knjiga VII — strana 109—112)., о

Mili i mnofopoštovani Imenjače i Prijatelju! — Mučno mi je žalosne flasove javljati, ali šlo se ne može sakriti nije fajde ni kriti, Umrije nam vrli i divni vladika Crnogorski baš na ustavke Lučina dnevi u 10 sati iz jutra, Ma nekolika dana prije, teška ga je muka u prsima spopala bila, i kašljući veliku je krv ispljuvao.— Po ovome mislili su mnogi da će mu bit na bolje, i on isti često im govoraše: »Nebojte se neću vam još umrijet«. U oči Lučina dnevi bješe navalio da ide u Kotor, ali mu ne dade Pero i Đorđe, I on ih počne zaklinjati da ga nose akoće i na nosila. Tada i oni za povoljit mu opreme sve za put, i tek da s njim krenu u podne, ali puče tako zlo vrijeme da se nije moglo izić iz kuće, Na Lučin dan osvane feškomučan, pa sazove brata i senatore, i sa stolice stane im govoriti ovako: »mila braćo moja! Evo sam vam baš došao na ždrijelo vječnoga doma! i viđu da ću umrijet, i teško žalim e ću vas ostavit, e ćah još sad biti dvije godine Жујећ, i vidjet ćaste kako ćah proslavit „Crnu-goru, ali volja Božja: ne dade! Ja sam vam sveđer pričao i kaživao kuđ sam išao 'i šta sam vidio, šta sam radfo, i šta sam stekao, Ja sam sve OVO činio za dobro i poštenje naše, ı koliko sam mogao, svuđe sam vi naredio, i napravio, da ve neće bit stid. A sadah! Braćo розјибаје те о би м najposlje reći: Zaklinjem ve Bogom i S: Gospođom držte Pera ха бозроdara, i slušajte Đorđa, Zeko neka sjede na moju stolicu, te bude za toga. Vi živite u dogovoru i u ljubavi bratskoj, pa će tako i svi ostali Crnogorci. Ne gonite Brđane, niti ih puštite krvnicima Turcima, Ne masrćite na ćesarevu zemlju ni na ćesareva čoveka, — Od kokoške do glave, ko ukrade ili nasilice učini u ćesarevu zemlju nek se mušketa. Čuvajte se od zlijeh Turaka, i šnjima gledite 'da u miru budete, a nepuštite bogme niko da vas lare, Držte se Rusije, i slušajte cara Rusiskoga, i biće vam svako dobro. On će vam onu pomoć i u naprijed davat, ako vam je uzbasta uzderžat. Učinio sam tri tastamenta: jedan je u Beču, drugi n Peterzburđu, a treći kod konsula u Dubrovniku, i ovoga pošto umrem pročitajte narodu. U Beču su 100.000 1. u Peterzburgu 100,000, a kod Pera 58.000, koje sam sačuvao za polrebe naše, i vi ih netičite bez nevolje domaće i čuda, Još vi preporučujem i amanat predajem ikad umrem kopajte me na Lovćen kod nove crkve,« — Pošto ovo izgovori stišaju se svi, ali serdar Đurašković zapita: »A da Gospodaru.kad ne bi narod šćeo Zeka na mjesto tvoje šta ćemo onda?« — »BHogme serdaru, tada neka narod izbira drugfoga«, odgovori mu vladika, Pri ovome razgovoru prispije mu i starac otac s Njeguša i nazove: »Dobar večer Gospodaru! Zla mi večer«, Vladika mu odgovori: »Dobro došao Tomo! i milo mi je da si došao, nijesi me nikad na put spravljao, a sad oćeš«, Zatim se raziđu u plaž, i odmah pišu đeneralu kako je па samrti, i đeneral sjutri dan pošlje mu protomediga, ali ga ne zastane živa, Sjutri dan osvane još u težoj muki, ali ga bistra pamet nije nikad izdavala, i zato se mirno ispovjedi i pričesti, pa najposlje s razširenim rukama ove riječi izgovori: »Bože i s: Troice pomozi mil Bože i s: Gospođo predajem ti na amanet sirotnu Crnu goru! Sveti Arhanđele Mihaile primi moju drješnu dušul« i odmah prostre se na stramac svoda sirica Svetog Petra i ispušti duh! Obučen je bio u najljepšoj odeždi šlo mu je ruska carica poklonila bila, i tako u divnom arhijerejskom odjelu nakićen, prućen pro

63