Nova Evropa

Анлел из рујна облака мач носи, — мач кој убија

и саму душу, јер тела секосмо пута триста. Ој, трдна мили глиста кроз веке, кроз колена цела!"

Зваху врх мрка таласа а с тмурна жала чили наш фар, и тихо цвили детињи глас до зласа,

IV

Свирајте, свирајте.

Гле, плимом тона све поплину ! Гле, окупана од рита свих, Мисб, сва бел:, креће у ину сферу, — прибрежју ПЏокојних.

"Они су негде виш нашег дола,

под зором снова, под сенком бола. Низ Месечева умна златна штрају кола дугосатна,

Ил гледе с рада од порфира пут Земље ове водењаче

де душу дави тело јаче

У потопима од немира,

Ил зњурају се, кб свете луче, у беспућа, у срца ноћ,

У Зла пи Добра вечне туче, за утеху и за помоћ. ·

„Да, сви су незде виш нашег дола

„под зором снова, под сенком бола,

Сарајево, 1923.

тамо жубори реч им сушта свемирна, општа, неумушта.

Свирајте! Сваки празник оркестра васкрсну бића која бише,

— Ни наша жића нису више

до прелудија Великог Маегстра.

ПЕРО СЛИЈЕПЧЕВИЋ.

77.