Nova Evropa

— „Шта тражиш, Душо, по разбоју слава 2" Човека! — „Прођи, он уморан спава!“,

— А витезови мисли, — мноље знам2

И Друг ми каза тугом, као прам

часовног звука у ноћном блистању:

„Из Рата мртви, још на боловању".

Дома, дома из тих сања! Хукну задах распадања. Штвекет, крекет, још за нама вија вихор дубинама.

На врху виса, на врху од страве, кб шпиља сташе освештани храм. Свештеник свеце скидао је сам

с икона звермс, пир да прославе. Хијена рече: „Свак нек узима, глади је нашој пет стотин зима! До воље пијте, крв одабрана

за све се точи с Кајмакчалана!"

Суну облак, муња блесну, прште кубе, храм се љуља, и кроз вриснку бесловесну зром затрмље из оргуља:

„ава Душо, стани на хекатомбу тмуше, да дозледаш дом прави тде се дања већ рађа светлост u беле магле пуше!"

Спаде с очи мрена сања и умину хор лубања

у призраку зоре свеже као звуци који беже.

III

Дубоко вод“ зјаше

у тами ноћи зле

п хор Духова вопијаше из лука сфере румене:

„Похити, порасти, пожури, колено драго јаче!" —

А. колевака число плаче

са жала што се тмури.

„ЗКури, за те се свија панцир од жежена зрака,

76