Nova Evropa

Бонја, 1923.

1, čebajući svoje prave, Doček'o opšti udes zao!

Ah, PrepPhi prkos gde je sada Da preziranjem život šine,

Gde mlada snaga borbe rada, 1 bunfovništvo spram sudbine?

1} oni strasni dugi саз

S neznane boljbe Phad se strada, Kad čista suza obo buvasi

Zbog nepoznatih tudjih jada?

Taj plemeniti bol sad ćuti,

4 život sve obuija fminom, Mameće svud svoj zakon Втић 1 pomirenje sa sudbinom.

Ništa me više sad ne bode,

Sve gledam fudjim, mrivim орот, 1 spavam, hao fihe vode

U miru tamnom i dubohom...

III

1 danas da meni Gospod reče: »Evo, Ja fi sada dajem silu i moć, stvori Suet novi i bolji o home si pev'o,

I otvori širom uvrala порој 2075.

NMeba, žudno sreće, čovečanstvo prene U čekanju strasnom. Budi prava mati, Diži, stvaraj, ruši, Po da nema mene, 1 дај зтеби Боји ja ne mogoh dati«, —

Ja bih fužna srca i pognuta čela

Rek'o bolnu tajnu što me davno bolje: »Ја znam dobro, Bože, mane tvoga dela, No ništa ne mogu zamisliti bolje«.

#8

Sipi pomrčina Pao sitna biša

I zasipa stvari pred nemarnim ohom,

1, dob noć postaje mrtuvija i fiša,

Sve spava u miru tamnom i daubohom ...

M. M.RAKIĆ

73