Nova Evropa

'Porastom dinara izvoz bi znatno pao, jer mnogi artikli ne bi za dugo vreme bili u stanju da se upuste u konkurencu s inozemstvom, Amerikansko, odnosno talijansko, brašno, naprimer, već nam па Primorju, dakle u našoj vlastito) domovini, pravi uspešnu komkurencu; a šta bi tek bilo kad bi se dinar još znafno popravio? Pouzdano bismo izdubili mnoga mmozemna fržišta, i industrijsko-trgovačkoj krizi pridružila bi se poljoprivredna kriza, koja bi za nas bila još daleko pogibeljnija nedo što je frŠovačko-indyistrijska kriza za neke krajeve naše domovine, Ali bi porast dinara uticao i na forsiranje uvoza, budući da bi onda mnogđe novo-importirame 'robe bile daleko jeftinije od onih koje su kupljene kad sn strane valute bile visoke,

Da rezimujemo ono što smo pre svega hteli ovde reći, E.vo. Jedno neznatno poboljšanje dinara još bi i podnela naša privreda bez velikih trzavica; jedno naglo i znatno snaženje dinara znatno bi potencovalo našu današnju privrednu krizu, i ona bi se izrodila u katastrofu, Mi danas, kao pretežno agrarna zemlja, imamo na desetke hiljada nezaposlenih; a šta bi tek bilo kad bi još i druge tvornice morale obustaviti ili reducirati svoj rad? Osim toga, svako, pa čak i neznatno, poboljšanje dinara imalo bi posledicom, da. bi oscilacije i trzavice stalno (таjale, i da bi se konačno saniranje naših privrednih prilika moralo stalno da odgadja. Prema tome, izgleda nam sasvim razumljiv i opravdam zahtev većine naših privrednika, da se već jednom dodje dc stabilizacije naše valute, i time do sredjenih prilika u našoj privredi, A kako pod stabilizacijom razumevamo samo jedno privremeno rešenje, iza kojega ima tek da sledi ono delfinitivno, to ćemo preći sada na pokušaj da odredimo i konture tof konačnog rešenja, ukoliko ih naziremo, — na osnovi devalvacije dimara.

П

Ako prosečni kurs dinara, tokom poslednjih meseca, dovedemo u relaciju prema dolaru, danas najstabilnijoj valuti na svetu, videćemo da je dolar na našim berzama prosečno notirao oko 87—88 dinara. Imajući dakle u vidu, da je 5.18 zlatnih dinara jednako jedan dolar, mi vidimo da je dinar, u relaciji prema dolaru, pao ma ', svoje predratne vrednosti, Uzimajući za bazu devalvacije berzovni kurs dinara na stranim berzama, ili kurs stranih valuta na našim berzama, to znači: da 17 papirnatih dinara odgovaraju vrednosti jednog zlatnog dinara. Devalvirajući papirnati dihar u relaciji "h+ {ihi maksimuro "ле па пјебоуш predratnu vrednost, me stvaramo nikakovo novo stanje, nego samo onom stanju koje je.već tu, 1 koje je sticajem

202