Nova Evropa
Та provodjenje stabilizacije imalo bi uglavnom dve теtode, Prva metoda, da je nazovemo deklaratornom, bila bi, da Narodna Banka, ili ustanova koja bi imala da provodi samu reiormu, kupuje i prodaje zlato, ili, što je danas još praktičnije i lakše provedivo — dolare, po nekom inapred odredjenu kursu. Kod nas bi to značilo, uzimajući za bazu relaciju 1 : 17, da bi ta ustanova morala kupovati i prodavati dolare, odnosno menjati ih, po kursu od 88 dinara po dolaru (ili, ukoliko bi relacija bila 1:16, po kursu od 83 dinara). Ako bi ta ustanova takovu izmenu neograničeno vršila, stabilizacija bi uspela, i oscilacije u kursu naše valute, i prema gore i prema dole, sasvim 61 prestale, Druga metoda bila bi, da se stabilizacija provodi bez naročite deklaracije, tako da Narodna Banka, ili neko drugi, zgodnom deviznom politikom održava kurs dolara na paritetu sa 88 (odmosno 83) dinara; dogod bi kurs dolara motirao 88 {ili 83) dinara, dinar bi bio apsolutno stabilan, Ukoliko bi i nastale oscilacije u drugim devizama, to ove ne bi više bile prouzrokovane kretanjem dinara nego kretanjem dotične devize, Takovu stabilizaciju, naravno, nemoguće je provesti došod sve valute ne budu imale zajedničku bazu; ali to već siže u carstvo utopija.
Sam uspeh stabilizacije zavisio bi, u prvom redu, koliko bi se dinara prezentiralo na izmenu, odnosno, kako bi velika rezerva dolara morala nalaziti se kod Narodne Banke. No to opet zavisi od visine kursa koji bi se imao održavati: ako bi kurs bio 88 dinara, dakle kurs koji je dago kod nas bio stabilan, izmene bi bile veoma neznatne, pa bi prema tome i zaliha mogla biti dosta neznatna, jer bi se malo ko požurio da menja dinare za dolare, Danas, i pokraj devizne naredbe, svako može privatno lako da sebi pribavi velike količme dolara, i da svoje dinare menja u dolare, a ipak to retko ko čini, Sama novčana kriza sprečava veće količine dinara da budu povučene iz prometa th zamenu za dolare, A kako je sada i naša platežna bilanca ak· tivna, to nema nikakove opasnosti da bi veće količine dinara bile pretvorene u dolare, u svrhu vršenja isplata na strani. Dapače, s obzirom nato da se kod nas nalazi znatan iznos dolara tezauriran, moglo bi se dogoditi, da daleko više dolara bude prezenfirano za izmenu u dinare nego obratno: mnogi posecdnici dolara ustručavaju se da menjaju svoje dolare samo radi toga što ne znaju kakova će biti konačna relacija izmedju dinara i dolara, a kad bi oni uvideli, da je relacija ustanovljena, i da se uspešno održava, sigurno bi se lakše odlučili da menjaju svoje dolare, Ako bi se još uspelo dobiti na strani, makoliko бедап, zajam u dolarima, ova bi reforma mogla biti tim sigur-
204