Nova Evropa

касније испод јарма двојне монархије, а тек у далњем свом развоју обухватила је и појам уједињења прво једног дела а касније и читава народа, па је у тој фази свог развоја прешла била државне границе с једне и с друге стране Дунава и Дрине. А када се је та слобода постигла, дапаче и уједињење целокупног народа, тада је морало дољи до распојасаности у одушевљењу. То је све било идејно, али је управо ради тога и могло послужити подлогом око стварања држављанске свести; док само по себи није било довољно нити да очува успомену на те дане славља, гозба, и манифестација. Ипак, били су у потпуној својој појави сви предувети, па се с тога с правом многи питају: зашто се нису ти предувети искористили, да се из њих искристализује, развије, и одржи, на читаву државном територију држављанска свест; зашто се дапаче већ настало њено буктање сузбијало2 Мисли се, да се је на то одговорило, када се исписало у стотине чланака, или на безброју састанака и зборова извикало, о корупцији, балканизму, наметању, хегемонији, дефетизму, радићевштини, и т, д. Ми не делимо то мишљење, То су све одјеци једне велике празнине у схватању правих потреба, и сиромаштва душе, — само празни одјеци и ништа више.

Што се није искористило прво буктање држављанске свести, рећи ћемо да су томе доста криви они многобројни вође, и вођице, који уседоше на власт у држави, или узеше вођство у народу са слабо маскираним видокругом и предратним мишљењем о „своме" народу и о својим односима према томе народу. А уз њих понајвише данашња владајућа странка, која, аутократична и конзервативна, није нашла у себи доста еластичности да се снађе у новим приликама, да изиђе из оквира мале „балканске“ Србије, и да у народу који настаје доведе до склада племенске историјске еманације са новим социјалним покретима и потребама целокупног народа.

А знало се је, и зна се, да нас чека тешка задаћа. Треба створити свест о држави и о њеној припадности, те о снази и о потреби државе за појединца: скла Jugoslaviae зит. Ту би била испољена свесност личности до задње потенције. Ми ћемо је анализовати, Она је резултанта пуног егојизма личног коришћења, и заштита свога „Ја“ до највећих могућности. „Ја“ је средиште, а његове хелиосфере иду до задњих граница државе. У томе, и по томе, ширењу стиче се држављанска свест, јер она обухвата целокупност народа и види у њој највећу обрану и заштиту себе сама.

То ће бити лице; а кад окренемо, наићи ћемо на наличје: егојизам пожртвовања, Ради потпуне заштите свога „Ја“ потребни су уступци. Схватање тога шири се и јача. И тако

194 -