Nova Evropa

усудили суспендовати га, јер би он стајао под свјесном контролом народних маса, а нарочито оних који у рату — умиру.

Ово је мој „план“, или, можда, моја фантазија иако у том плану нема ништа фантастичнога осим, можда, — реалногти. Шта мислите о њему 2

Чикаго, јануара 1924. И. Ф. Лупис-Вукић.

Jugoslovenski Crveni Apostol,

G. Dr. Sima Marković je zainteresovan nacijonalnim pitanjem ne iz unutrašnjih pobuda jednog naučnika, već iz taktičkih namera vodje jedne stranke: želeći da ubedi široke radničke mase, da nacijonalno pitanje postoji, i da proletarijat mora aktivno uticati na rešenje toga pitanja u korist svojih klasnih interesa, prividno odazivajući se vapaju potištenih nacija, radi toga, on je nedavno napisao i publikovao knjigu »Nacijonalno pitanje u svetlosti marksizma«,

Prelazeći na analizu misli G. Markovića, osećamo unapred da se poduhvatamo jednog krajnje nezahvalnog posla. Apostoli i sejači misli uvek su prgavi, i ne trpe nikad one koji ne misle kao oni, Pa ipak, mi prilazimo ovome poslu potpuno nezainteresovani, poput došljaka sa kakve druge planete; ali sa žarom zainteresovanog istraživača hoćemo da istrajemo i analizi do kraja, i da bezobzirno — ukoliko je to u našoj snazi — olkrijemo istinu,

Nesumnjivo, G. Marković pristupio je svome poslu sa predanošću jednog nadahnutog apostola, Obdarivši nas ovim svojim delom, mi smo u njemu morali naći ono šio se nalazi kod svakog apostola: isključivost, i krajnju netrpeljivost, Samo, kod G. Markovića ta apostolska netrpeljivost ima odredjen cilj i, otada, u njegovu izvodjenju postoji, pored zatalasanog misijonarskog oduševljenja, i jedan kontinujitet gvozdene logike koji odaje savremeno obrazovana čoveka, Komunistički apostol, (С, Marković priznaje samo uže kolektivne osećaje koji cepaju ljude na rivalne klase; račundžijski vodja jedne političke stranke, on vanklasne kolektivne osećaje, koji bi ljude spajali u veću zajednicu, priznaje samo sa gledišta taktike jedne klase, koju gura na političku visinu i stvara u njoj volju da zavlada ostalima,

Odbacujući sve postojeće teorije o naciji, G., Marković je prihvatio Staljinovu teoriju koja, poput pravne teorije o

213