Nova Evropa

plemena, zavadjati i razjedinjavati ujedinjenu jugoslovensku buržoasku klasu {Savez Jugoslovenskih Banaka, neke »prečanske« banke prenele {irezore u Beograd), dizati ploču i vampiriti reakcijonarnu prošlost? Da li je takva taktika jedne stranke zaista nužna, da bi se rešilo pitanje nacijonalizma i došlo do internacijonale? Zašto tonuti na dno reakcije, umesto leteti po božanskoj vedrini, sa dušom apostola prepunom plamenog uverenja O progresu? .,.

U celom svetu okužen je politički život, i svugde se pokazuju svirepi znaci političke dekadencije, Da bi prestalo političko kofrljanje naniže, mi ne želimo da se ovakva taktika ozvaniči od same stranke. Ako smatramo državu disharmonijom rivalnih klasa, onda radimo lojalno i otvoreno, da sve klase svojom organizacijom obuhvate celu državnu teriftoriju, a ne samo jedna, Neka se ujugoslovenskom parlamentu bore o političku prevlast tri organizovane jugoslovenske klase: proleterska, zemljoradnička, i buržoaska, Podmetati dinamit pod ostale klase, rascepkati ih na mnogobrojne oblasne stranke, pa proglasiti diktaturu proletarijata nad maloletstvom jugoslovenskih plemena, — može postati delanje kakve skrivene političke koterije, ali ne sme biti taktika jedne moćne političke stranke, Sličnom taktikom, G, Markovića može preduhitriti kakav beli gardist, i učiniti da nad maloletstvom jugoslovenskog naroda bdi diktatura bele ruke, Ali kad zamre ucveljeno srce, oko ništa ne vidi,...

Socijolog a ne pravnik, G. Marković vidi u društvu samo aže društvene grupe, ne i državu, neshvatajući da u razviću društva nastupa momenat kada zajednička svest počne trajati nezavisno od subjektivnog raspoloženja pojedinaca i pojedinih unutrašnjih klasa, kada ta zajednička svest dobija objektivnu formu i postaje zapovest koja se upućuje pojedincima, I ograničivši pojam društva samo na rivalne klase, on je morao pojmiti današnju državu kao organizovanu nadmoćnost najače klase koju je, ovoga puta, nazvao srpska buržoazija, Ostale društvene grupe — plemena, sekte, pa i sama nacija — njega interesuju teorijski samo ukoliko ih, u praksi, može upotrebiti kao sredstvo, i tako iskoristiti kao zgodno borbeno orudje proleterske klase,

Kao politička snaga, proletarijat se danas nalazi u trećem stadijumu svoga razvića: oglušivši se o ljupke uspavanke utopijskog socijalizma, odbacivši naduvenu teoriju naučnika o neophodnosti socijalizma, proletarijat je stupio u fazu akcije, Pored klasne svesti, treba proletarijatu iskovati i klasnu volju da zavlada, ulifti mu veru u katastrofe, i učiniti sve da, odre-

217