Nova Evropa

vlasti«? Zar oni da povedu borbu na život i na smrt sa ljudima koji, ubijajući činovnički ugled, ubijaju svesno i ugled države? Činovnišivo, u velikoj većini, smatra da su režim i država Jedno isto, ono je nesposobno da se uzdigne do shvatanja da je režim jedno a država drugo, da režim može nevaljati a da je država, kao pojam, uvek dobra. Nije rušenje države boriti se protivu korupcije, koja se razbesnela samoživo i vodi računa samo o sebi, — rušenje države je kad se sa njom identifikuje jedan bezdušan režim.

Zaustavili smo se naročito na činovnicima i njihovu mentalitetu, jer je viseće činovničko pilanje jedno od najvažnijih, možda i najvažnije, medju onima koja jednu državu čine dobro uredjenom i poštenom, Sa svih strana, iz sviju usta se čuje: »Ne valja administracija, ona je najbolje orudje za sprovodjenje korupcije koja se zavodi odozgo; ona je uzrok svih zala«, Dajte nam bolju administraciju, znači: dajte nam stručno, dobro nagradjeno i ispravno činovništvo, sa zajemčenom stalnošću, |, J. bez straha da će biti kažnjeno ako odbije nezakonite naredbe. Onoga dana kad činovništvo bude svesno (оба, да је петоralmo dopustiti da se gomila demagoga, u ime države i pod njenom maslom, titra njegovim ugledom i zdravljem njegove nedovoljno hranjene i neobučene dece, onoga dana će se podići automatski ugled države i odzvoniti korupciji. Narod će imati više poverenja i više ljubavi za ljude čija je beda izazivala samo potsmeh ili sažaljenje, i za koje se mislilo da su oni ti koji stvaraju korupciju, — budući da su ih narodni delegati, zloupotrebom svođa položaja, prosto tufkali na to da budu nesavesni, U činovništvu je, uostalom, devet desetina narodne inteligencije, može se reći cvet njen, pa je i potrebno da ono, odlučnim nastupanjem za svoj opstanak, udari glogov kolac korupciji,

Svemu onom što je zaslužno za našu državu nanosi se nepravda za nepravdom, Ali, ako ostavimo izvesne pojedinačne slučajeve, rekord nosi ono što se radi sa invalidima i činovnicima, Kao da su svi upravljači u nas zaboravili da je zlo radjenje dotovo sudjenje. Potsetimo ih na jezgru jedno romana Boleslava Ргиза (»Ма! зе утаса«): Imdustrijalac Adler ima sina rasipnika, i sve rupe koje na njegovoj kesi pravi sin, on krpi zdravljem i kožom svojih radnika: smanjuje nadnice, povećava radno vreme, i t. d., Pastor Beme dolazi s nadom da će da skloniti na pravedne ustupke radnicima, koji su se pobunili, Ali ga zatiče upornijim nego igda, Tada Beme počne bacati na mirnu površinu ribnjaka čas zapušače od plufe, čas parčad drveta. Pa pita bezdušnog Adlera, da li vidi kako vali rastu i šire se sve više i više? »Pa tako uvek biva«, čudi se ovaj, A onda će pastor: »Imaš pravo, Tako biva uvek i svuda: na ribnjaku i u našem životu. Kada zlo ili dobro padnu na svet, oko njega postaju sve

233