Nova Evropa

је био напијонални, а можемо рећи и нацијонално-вјерски, осјећај, ма да он иначе нема ништа сродна са самим задружним покретом, Чињеница, да су се у исто доба и у Србији земљорадничке задруге лијепо развијале, иако код њих горњи моменат није играо улогу као код Срба у Хрватској-Славонији и Војводини, не доказује противно: Србија, као преимућствено сељачка земља, схватила је задругарство одмах с почетка као важно средство за јачање народа и државе, па му је "давала оно мјесто у народном животу које му припада, У Хрватској, међутим, задругама се бацали клипови под ноге, и зато су се код нас задруге могле развијати само под окриљем снажнијих и већ укорјењених идеја, које су већ људе спајале и створиле биле у њима осјећај припадности некој цјелини.

У тражењу средстава, да се злу доскочи, прихватили су ондашњи родољуби — задружну мисао. Иницијативу је дао !. Владимир Матијевић, којему се придружио Г. Др. Светислав Шумановић, каснији подбан, људи јаке воље и добри организатори, који су сулгјеловали кратко вријеме прије тога и при оснивању Српске Банке у Загребу. (Ова је банка обећала, и касније давала, помоћ задругама, а да од тога није имала никакове материјалне користи. За само: извођење послова око оснивања задруга и њихова надзирања нашли су веома способну личност у Г. Аћиму Ђермановићу, који се с ријетким разумијевањем, вољом и устрајношћу, дао на посао, Тако је, у септембру 1897, основана прва српска земљорадничка задруга у Каменици у Сријему; а већ у фебруару године 1898 било је толико задруга, да се је могао основати Савез. Нека овдје буде наведен и један занимљив детаљ за тадашње идеалистичко схватање задругарства и његово примјењивање начела о самопомоћи у пракси: Српска Банка бијаше дала предујам од К 28.000 за прве послове око оснивања задруга, но кад је видила да покрет успијева мимо свако очекивање, створи закључак, да се тај предујам брише и од Савеза не тражи, и тако задружном покрету даде нов подстрек; Г. Ђермановић, имајући на уму главно начело на ком се задруге оснивају, т. ј. самопомоћ, одбије са захвалом тај дар, иако су се томе одлучно противили остали чланови равнатељства Савеза! — Још више. Куен Хедервари није гледао милим оком на ширење задружнога покрета међу. Србима, јер његову менталитету није одговарало, да се пуку пусти да се по својој вољи јача и просвјећује; али под утјецајем околине, нарочито Ливија Радивојевића, он је несамо напустио опозицију према задругама него је одобрио и помоћ из земаљских средстава у износу од К 12.000, но Г. Ђермановић и то одбије, да не би задруге дошле у овисност од власти ,.. Главна брига вођа овога задружнога покрета састојала се је у томе, да се народ "приучи штедњи, да сељака ослободе лихвара и зеленаша, да

279