Nova Evropa

тивно чињеница, што се је број задруга и задругара у неким слободним организацијама повећао, јер ратни задругари односе се према предратнима као ратна роба према оној из времена прије Рата, — „Егзагтмаге"!... Благотворна појава одужи"вања сељака за вријеме Рата знатно је смањила субјективну потребу стварања задружних организација, иако та потреба објективно постоји данас баш као и раније, Напокон, нацијонални моменат играо је такођер своју улогу, јер су се Срби у Хрватској и Славонији преко ноћи нашли у својој народној држави, а наш сељачки менталитет је такав да је одмах дошао до закључка, да му сада задруге нису више тако потребне као раније. Поред тога, играли су улогу наравно, као свуда код нас, и лични моменти,

Данас више нема Савеза Српских Земљеорадничких Задруга у Загребу. Он је дефинитивно ликвидирао, а његове задруге (којих има 426) чланови су Главног Савеза Српских Земљорадничких Задруга у Београду. Престанком загребачког Савеза није дакако уништен овај задружни покрет, али је он знатно ослабљен; ипак, његов благотворни утицај на привредни жиBOT сеоскога живља жив је још и данас.

Историјат постанка и развоја хрватских сељачких задруга у Хрватској и Славонији посве је сличан ономе српских земљорадничких задруга. Има аналогије несамо у томе, што су и једне и друге задруге основане на истим основним начелима — рајфајзенове сеоске благајне с неограниченом одговорношћу —, него су и спољашње, ванзадружне, покретне идеје готово истовјетне, Стварни и конкретни ужи циљ, привредно и морално јачање сељака, доведен је у везу са хрватством, католичанством, страхом од Маџара, а онда је један подстрек дало бесумње и развијање задружнога покрета међу православним Србима и доношење закона о вјересијским удругама, који су закон сви народни људи у години 1898 схватили као нешто што је уперено противу Хрвата и Срба. Ријечју, да није било ових ванзадружних покретних сила, не би код нас у оно доба дошло било до суставнога задружнога. покрета, међу Хрватима, као што до тога не би било дошло по свој прилици ни међу Србима. И овдје је, послије оних по закону прописаних 10 задруга, створен најприје Савез, а он је онда давао побуду за оснивање нових задруга. Савез је назван Средишња Свеза Хрватских Сељачких Задруга у Загребу, и био је у уској органичкој вези са Хрвалском Пољодјелском Банком у Загребу; управо, Банка је била у правом смислу ријечи органички и статутарно средишњица задруга по трговачком закону, дочим је Средишња Свеза била раније организована као друштво, и имала је као циљ само задружну и културну пропаганду. Истом у новије доба (6.

281