Nova Evropa

Изван сваког савеза, као „дивљаке" постоје у нас више година на 25 марвогојских задруга, за узгој расплодних говеда сименталске и пинпгавске пасмине, које су препородиле сточарство у крижевачком котару и околини.

Атрарних Заједница, које се оснивају у поводу проведбе аграрне реформе, на основи нарочите министарске уредбе, има у Хрватској и Славонији на 30, од којих је десетак зачлањено у Хрв.-славонском господарском друштву к. с. 3. у Загребу, а остале су „без крова",

Раштркане по земљи, постоје јоши многе конзумне, набављачке, занатлијске и штедне задруге. Код велике већине тих неовисних задруга одлучан је чист пословни моменат, а ни најмање задружно-едукативни, па их зато само успут спомињемо. Иначе, и њихово је дјеловање често лијепо, антипрофиташко, те их се мора пратити са симпатијом,

М

Ако, ретроспективно, покушамо укратко синтетички приказ нашега задругарства, моћи ћемо констатовати прије свега. да је оно код нас већ давно на оном степену развоја, кад се о њему може говорити као о социјалном покрету, са циљем да створи нов социјални и привредни поредак.

Даље, може се рећи и то, да оно већ има и конкретно народно значење, јер може да послужи као средство за важне народне послове. Тако се, напримјер, питање земљорадничког кредита код нас може рјешавати већ на основи задругарској, а да се не морају тим послом оптерећивати ионако преоптерећене ниже управне области (опћине).

У погледу врста наших задруга, ми се налазимо у почетном стадију. Девет десетина задруга јесу кредитне и набављачке, — то су најпримитивнији задружни облици. У Хрватској и Славонији,а слично је и подругим дијеловима. наше државе, има само заметака задружних облика код којих је потребна јача задружна свијест у чланова и који значе продубљење задругарства.

У погледу резултата задружног рада, истакнуто је код појединих задружних пскрета, какви су и колики су. Овдје треба подвући једино то, да сви они имаду значење тек првога корака ка коначном циљу. Коначни циљ напримјер набављачкога, па и произвођачкога, задругарства јест права цијена; та се може постићи, ако имамо пред очима село, само тако, да земљорадници сами продуцирају задружним путем све оно што у свом ратарском послу требају, и да својим пољским производима даду сами онај дефинитивни облик у ком се они троше, Земљорадници, дакле, морали би имати своје творнице стројева, умјетног гнојива, и творнице

208