Nova Evropa

Посматрајући историјски развитак задружних савеза, можемо утврдити, да су и економско-социјалне прилике унеколико различито дејствовале у различитим крајевима. Зато се у том погледу могу разликовати заједничке црте и варијације. Као заједничку црту развитка нашега задругарства опажамо задружно-кредитну помоћ, поради велике кредитне беде земљорадника у целом предратном развитку задругарства, Кредитна је беда била свеопшта, иако се“ је указивала у различитој форми. У Србији је лихварство и зеленаштво било странпутично, притајено, и мимо закона, јер су србијански закони о заштити малога поседа бранили земљораднике и од презадужености. У земљама ван Србије било је лихварство и зеленаштво отворено, манифестно, и недовољно заштићено законима. У Хрватској, например, развио се био најпогубнији систем земљорадничкога кредита, такозвани систем хипотекарно осигураногаменичнога кредита. Овај је систем давао веровнику све предности хипотекарног и меничног кредита у исти мах, тако да је земљорадник, поради високих камата, нагле меничне егзекуције, дуга, и хипотекарне сигурности веровника, најбржим начином могао бити отеран са рођене груде — у Америку, или међу градски пролетаријат, или на просјачки штап, Колико нам је познато, овај систем још и данданас постоји, јер досада није“ укинут потребним мерама. Што се је ван Србије збивало манифестно, то је у Србији надокнађивала рафинираност лихвара и зеленаша да обиђу законе. Лихвари су измишљали и силили земљораднике на фиктивне послове (например на куповине), и на удешена посредништва, с којим су онда делили лихварску добит. Ради одбране земљорадника од овога стања развило се у нашој држави највише кредитно задругарство. Од укупног броја задруга, 4605 (1922), отпада на кредитне задруге 2578;

Општа је појава била и развитак набављачког задругарства. Лихва је ишла трагом велике потражње и малене понуде. Потраживање господарских производа расло је нарочито од почетка Рата па до данас, а у вези с тиме и скупоћа и лихва. Зато је садашње задругарство, у одбрану земљорадника од лихве у набавкама, развијало наглим темпом набављачко задругарство, У години 1922 нарастао је број набављачких задруга на 1553, т,ј. на преко једну трећину целокупног задругарства.

Као општу најновију тенденцију развитка нашег задругарства може се означити продавачкоми произвођачко задругарство. Овом развитку засада стоје на путу две запреке, једна већа и једна мања. Већа је запрека релативна несташица задружног капитала. Земљорадња уопште трпи од велике несташице инвестицијоног и прометног капитала, ради тога што земљорадњу код нас производи сувише

306