Nova Evropa

Политички преглед.

Влада и блок,

Г, Светозар Прибићевић није дуго издржао у опозицији, Издржао је мање дуго него што је било потребно да се у нама утврди уверење, да је њему више стало до начела него до власти. „Сваком је политичару стало до власти“, — укоравају нас наши мисирски мудраци из Скупштине, и из страначких одбора —, „и треба да му је стало, јер како би иначе имао наде да ће доћи до извођења својих начела !..." Та политичка мудрост нама је позната. Ипак се усуђујемо изјавити, да није сваком политичару стало подједнако, и по сваку цену, до власти, и да се, на крају крајева, ни у политици не могу некажњено напросто суспендовати начела да се, и док се, дође на власт. После онако нељубазног отказа заједничког владања Г. Пашића Г, Прибићевићу, који је онда — с јесени ланске године — одјекнуо у Скупштини, веома начелно, у познатом говору Г. Прибићевића на адресу радикалне владе, и касније (30. децембра 1923) у Загребу на Конгресу Демократске Странке, изгледало је прилично невероватно, чак и за окореле злогуке пророке нашег јавног живота, да ће се њих двоје тако брзо — још пре него што прође шест месеца опет наћи, и у љубави везати. Начин, и темпо, како се све то десило, још више хране подозрење, и управо намећу сумњу у начелност држања досадашњег шефа десничара Демократске Странке. Изгледа, готово, да се је и њему самом све то, до последњег часа, чинило немогућим, гстово недозвољеним. Треба само прелистати последње бројеве загребачког демократског органа, који се — још на неколико дана пред сам чин — уби доказујући, да су Г. Прибићевић и његово крило најодлучнији противници радикала и Г. Пашића, те да их злонамерно вређа когод им подмеће да шурују с њима, или, како то Немци кажу, да играју с њима под једним јорганом, Или, још боље, треба помно прочитати кратки комунике са седнице демократских дисидената, односно „самосталних демократа“, онога дана кад је састављана нова влада, па ће се видети како се брзо овај процес развијао: на почетку седнице, кад се сазнало о радикалској понуди, владало је мишљење — које је, вероватно, заступао у првом реду сам Г. Прибићевић —, да се додуше откаже сарадња с блоком, и поименце с радићевцима, али да се не улази ни у тешњи однос према Г. Пашићу; у току седнице превладало је расположење, да се ипак узме понуда у претрес; а на крају седнице, кад је лична склоност Г. С. Прибићевића да опет буде министар, у оној средини која је погодовала сваком одступању

352