Nova Evropa

Посејана површина (у милијонима десјатина);

Године: с Центр. Статист. Уред: Држ, Планска Комисија: 1913 98,5 5 1916 96,0 == 1920 86,0 = 1921 57,7 76,0 1922 51,6 64,0 1923 61,2 75,8

Нећемо овде улазити у појединости промена унутар сеоске привреде, износимо само фактичне резултате повећања посејане површине, Количине жита и кромпира (рачунајуви га као зрно) показује се у следећим цифрама:

У милијонима пуди: Пораст (односно опадање): 1916 4.007 100 1920 2.550 62 1922 3,440 84 1923 3,386 82,4

Ако упоредимо садашње податке са предратним подацима, онда видимо да је на подручју опскрбе 1923 година изнела 82,4%), према 1916 години, Али је притом нарочито значајна брзина, темпо, опорављања сеоске привреде, тако да, при нормалним условима даљег развоја, несамо да нећемо трпети несташицу, него ће бити могуће рачунати и на постепено повећање богатства сељака, а тим самим и на појачање куповне снаге сељаштва,

Како стоји ствар, међутим, с нашим индустријским сировинама 2 Прети ли нам отуда несташица у појединим гранама индустрије2 Једно је поуздано: што је у 1922 години количина неких врста сировина више пала, утолико се је смањила и производња у дотичним гранама прерађивачке индустрије. Према подацима Врховног Совјета за Народну Привреду, руска је индустрија у 1922 години била принуђена да се опскрбљује несамо текућом производњом него и старим залихама и увозом извана, и то ово последње још у већој мери него у предратно време. Иначе, у погледу питања сировина, стање се у 1923 години знатно побољшало. Према подацима комисије Врховног Совјета за Народну Привреду, као и према истраживању проф, Н. Д. Кондратјева, проблем сировина није играо у 1923 години, у индустрији, улогу фактора који пречи брзину развоја. Проценат изгубљених радних дана,

с обзиром на, недостатак сировина, у тој години не прелази цифру један (190.

И на: подручју радне снаге, 1923 година коракнула је знатно унапред, како у смислу повећања производне радне

400