Nova Evropa

ова Европа

Књига :Х. Број 13. 11, маја, 1924

Јединству и узајамности.

Буни се све у човеку, да бризне у јадиковање и запомагање ради беде и несреће оних којима и сам припада. Ја и нећу друго до да избацим један пркосан крик, и да искажем реч опомене, Не обмањујте себе, ви који у стабилизовању вредности новца видите оздрављење прилика, и који издвајање стотине тисућа радних мозгова и руку из живота једнога народа сматрате нарочитом мудрошћу, — не обмањујте се, гледајући као мету пред собом крајње механизовање и искоришћавање радне снаге милијона разборитих и стрпљивих људи Европе, да то стање може потрајати. Не може потрајати, Оно је исто тако нетрајно као они милијони новчаница што данас лете по целоме свету. У земљи у којој се оскудица станова већ не да више сносити, у тој земљи стоје данас без посла 90%о зидара и грађевинара; а с њима гладују њихове породице, и сав онај свет који живи од грађења и што је с тим у вези. Исто то важи за толике друге занате, У једној земљи, где нове школе објављују препород народног живота, јер помажу детету да само нађе пут и испита себе, и ослобађају младе душе бесадржајних форама присилног подаништва, падају на жртву редуковању они који су најбољи и најпозванији као учитељи омладине, Редукција је сурово и безобзирно наперена у првом реду противу оних елемената код којих постоји сумња, да и сувише добро познају машинерију апарата, установа, и државе, а да је не би првом приликом претопили и претворили у боље облике. Редукција је наперена противу радничких организација, које се растурују, противу животнога нагона млађих нараштаја, против талената из којих има да никну народу песници, уметници, научници; и све њих она напросто баца на улицу. Ко хоће да живи мора да постане слугом оних који имају образа да намећу народу као животни закон радни дан од 10 и 12 часова, Један шаљиви лист донео је недавно карикатуру, која приказује немачког професора где чисти ципеле једноме поратном индустријалцу. Колико памети и полета, у народу који броји 60 милијона, мора данас да чека на милост по

417