Nova Evropa, 21. 05. 1924., str. 15

Cincari zovu sami sebe opštim imenom »Aromun«, Ali drugi narodi njhovi susedi, ne zovu ih nwniedan tim imenom, Srbi ih zovu Cincarima, zbog toga što im je palo u oči njihovo izgovaranje reči »t sin is« [pet], sasvim različno od rumunskoga »tšinitš«e, Od Srba su primili taj naziv i Bugari i Rumuni i Madžari, pa se čuje ponegde i u Južnoj Srbiji i u Grčkoj, Inače, Srbi i Bugari zovu Cincare stočare Crm ovuncima i Vlasima, a ponegde i Kuacovlasima, Jurucima, čak i Arnautima. Kod Grka Je pak običan naziv za njih »Kucovlahi« (hromi Vlasi), redje »Vlahi«.

Kod Cincara se razlikuju dve glavne etničke grupe: Kar aguni, i Faršerijoti, Naziv »Karaguni« prvobitno ozmačava: »oni sa crnom haljinom«, Karaguni čine najveći deo cincarskog naroda, i poglavito su Irgovci, zanatlije, i kafedžije, a retko stočari, Faršerijoti nose gotovo svi belo odelo, i najvećim su delom stočari, Mada Karaguni i Faršerijoti dolaze često jedni sa drugima u dodir, ipak se drže jedni od drugih odvojeno, i ne uzimaju se medjusobom, poglavito zbog toga što Karaguni zbog svog višeg ekonomskog položaja smatraju Faršerijote za niže od sebe, — Ima Cincara koji su mesto svog jezika primili grčki, i samo njime govore, ali su i dalje zadržali svoju nošnju i svoje običaje, Jedni su od njih stalno nastanjeni kao zemljoradnici u Severnoj Tesaliji, i zovu se »Kopačar«, a drugi su stočari po planinama severne Grčke i Bugarske, poznati pod imenom »Sarakačani« {ili »Karakačani«),

Cincari su Srana balkanskih Romama, u koje spadaji još iri naroda: Rumuni, Meglenski Vlasi, i istranski Vlasi, Sva su ta četiri naroda po jeziku u bliskom srodstvu, i njihov jezik svedoči da su morali nekad biti i po prostoru jedna celina, Sa dolaskom Slovema na Balkansko Poluostrvo, ta je celina rasturena, i Cincari su odvojeni Slovenima od ostalih svojih rodjaka, Kao i ostali balkanski Romani, i Cincari su postali od mešavine starih Tračana i Ilira sa Rimljanima, Stvaranje cincarskogš maroda izvršeno je besumnje poglavito u predelima u kojima su oni i danas još u najvećem broju i u grupama nase” ljeni, dakle u predelima oko Pinda, u Tesaliji, i severno od nje, i u južnoj Arbamiji s Epirom, Još u Srednjem Veku se u tim predelima pominju kao poglavito cincarski krajevi »Velika Vlaška« i »Mala Vlaška«, Dalje na severu je u to vreme besumnje bilo srazmermo malo Cincara: poglavito po varošima. današnje Južne Srbije i severoistočne Grčke. Iz tih predela su oni, u vreme velikih srpskih seoba, zajedno sa Srbima dospevali i u zemlje preko Save i Dunava,

U 16. i a 17. veku su Cincari, a osobito oni u južnoj Arbanili, vodili vrlo živu trgovinu po zemljama Balkanskog Poluostrva, i imali trgovačkih veza i sa dalekim evropskim trži-

463