Nova Evropa

нешто претопљене у словенски елеменат. И та словенска лавина данас опет стоји и тече прочишћена, од Владивостока и Петрограда до Олимпа и Цариграда, и у њој се мешају и копрцају поједини њезини делови, тару се и брусе и крешу поједини комади овамо и онамо преко Волге и Дунава и Мораве, да се за нових тисућу година искреше и избруси неки светао, чист, сјајан словенски кристал, кроз који ће да тече првенствено словенска крв, у седам дугиних боја које ће спектрално сјати на планетској површини првог и другог континента, Тај варварин, Словен, чији постанак нису забележили никоји анали ни света писма пре нарођења Назаренца, а први му споменици датирају од једва тисућу година, он се данас највише пропео и највиши израстао на тлу бивше Велике Царевине Русије, као див и горостас, чија сен пада на уморно тело Европе, и историја човечанства неће можда још дуго чекати да идеја човека са руске степе отпочне своје славље и прослави своју победу.

· За време тог врења и прекухавања словенског елемента. на Балканском Полуострву, мешајући се са тадашњим балканским народима —- који су на граници Цезарове државе знатижељно гледали и били свеђ „зегуп5" Риму и великој Империји —, с временом је тај словенски живаљ некоје из себе опет излучио а друге сасвим у себе претопио, па се тако та неман, хранећи се сировом храном дивљих народа, бацала од болова и катастрофа амо тамо преко Дунава и Карпата, час на север час на југ, док су преко њена трупла газили бројни легијони латинских, германских, и романских насељеника, колониста, војске, и трговаца, и излевали се дунавском котлином некамо у Малу Азију, као пре њих Келти, Готи, Лангобарди, и безброј других народа и народића који су пленећи, робећи, и убијајући тражили себи пута и пребивалишта, А будући да је словенски човек питомо чељаде, то је пуштао да му ти незвани гости узимају плодне пашњаке и равнице, горице, и благо, и нико се није одупирао или запретио, кроз векове, док коначно нису дошли Османлије, те притисли ту мутну воду у Подунављу натраг скоро до извора, начинили на Дунаву до испод Беча своје тврђаве и таборе, и основали државице и пашалуке, А Запад, онај Запад који је знао инсценирати толике крваве походе на Исток преко словенског тела, напустио је тада то добро и глупо словенско дете, обесивши му око врата хришћански крст и покорност.

То врење на Балкану, све помало, залевало се европском „културом“, Тукла су се и борила два почела, источно и западно, а словенски је живаљ остајао као база, пасиван, и није се дао тако брзо и без муке апсорпцији, Коначно се ипак и тај словенски човек помамио за новом лекаријом, она га је преварила и опила, и он се ево мучи све до данашњих дана, незна-

519