Nova Evropa

nosti, pa može plasirati svoje novele i svoje članke gdegod hoće, po svima revijama i listovima, i zagrebačkim i beogradskim, bez bojazni da će mu se dopustiti da u njih udje tek »kroz ključa= nicu«, kako nedavno reče, za sebe i svoje drugove, drugi jedan urednik revija i književnih listova. Kakva mevolja dakle goni G. Krležu, mislili smo, da traći svoj lepi beletristički talenat na nezahvalni posao čitanja tudjih loših rukopisa, ili čak pisanja adresa i administrovanja pojedinih brojeva, bez čega će list još slabije prosperirati, U ovakom toku misli održavao nas je i sadržaj prvih brojeva »Književne Republike«, ukoliko nas nije navodio na jerefičku pomisao, da se ovde radi možda o nekoj tendencijoznoj komumnističkoj reviji, sa pretežno sovjetsko-lje= njinovskim propagandističkim gradivom, S te poslednje strane, opet, držali smo, da bi G. Krleža još s manje opravdanja vezivao: svoje ime za slično poduzeće, bez obzira što faka revija već postoji u Jugoslaviji i ispunjuje svoj zadatak {»Borba«), Onda: su došli brojevi »Književne Republike« za mart i april t. g., koji su nas naveli na sasvim druge misli,

Danmas moramo priznati da smo stekli uverenje, da jedan ovakav »mesečnik za sve kulturne probleme« kao što je Krležina »Književna Republika«, i to poimence uredjen kao ovi brojevi za mart i april, u našim prilikama ima puno pravo na opstanak, Ali da prvo, ukratko, zabeležimo sadržaj ova dva broja,

Od »proleterskog« materijala ma u ovim brojevima samo dva prevoda iz Ljemjina i jedan iz Marksa, i jedan članak o: Dicgenu, Ceo ostali sadržaj ova dva broja posvećen je našim роlitičkim, kulturnim, i književnim savremenim prilikama, te upravo kipti aktuelnošću. Osim članka J, Miše-a onašoj likovnoj umetnosti (Meštrović i njegova škola), koji je veoma ubedljiv i pismen — i za nas lajike od velike koristi, kao uvek kad umetnik daje svoj sud o umetnosti —, ostali su priloziiz pera. samog glavnog urednika d njegova glavnog saradnika. I to, G. Cesarec pšeo Stjepanu Radiću u Hrvatskoj (»Kritika republikanca o republikancu«), | oZabavnoj Biblioteci, a G. Krleža sve ostalo: novelu {»Vetrovi nad provincijalnim gradom«) posvećenu »svima koji u poslednje vreme piskaraju po novinama neverovatne fantazije o našem vele grad u«, te studije olvu Vojnoviću# Luju Vojnoviću (»O dragom bogu, o grofu Luji Vojnoviću, o t, zv, slobodi savesti, i o mnogim: drugim velikim i malim stvarima«), i o Babiću-Gjalskom ({»Illustrissimus dominus Battorich«), zatim oveće beleške »U spomen Lava Grina« i povodom smrti Alekse Šantića i Viljema Bukšega {»Nad grobom socijaldemokrate Vilima Bukšega«), te »O zlatnoj mladosti« i o G. B. Mašiću (»Odgovor na odgovor G. urednika-. затогуапса Мачба«ј. Uz tekst članaka o Ivu Vojnoviću i Ba--

572