Nova Evropa

недавно се у свеучилишној згради и пред њом пролила крв омладинска, сасвим простачки и варварски, Тукло се даскама, столовима, столицама, штаповима, каменицама, дапаче и ножевима и револверима Као усред Тунгузије! И док су се тако лудачки и очајнички лемали и ударали, мислили бисте да мора да је нешто необично важно посреди, и питали сте се, шта то може бити што се ту жели постићи7 Питали сте се, шта је могло толико да узбуди и узбуни свеучилишног грађанина, кад се латио и крајњег средства — ножа и револвера, да брани, вероватно, себе, своју част, и част и традиције свеучилишта 7 И кад сте потом видели разлупане прозоре на згради и друштвене плоче у аули, оне хрпе камења и дрвља, и ону крв по дворишту и по стубама, били сте осведочени да се ту, у најмању руку, радило о какову организованом нападају на Свеучилиште и на свеучилишне слободе, на свеучилишног грађанина-омладинца, који није могао допустити да се некажњено скврни праг светилишта. — Ништа од свега тога! Нико није покушавао угрозити освештано тле, нити напасти његове чуваре и бранитеље. Прозоре и плоче није разлупао нико други већ они сами, свеучилишни грађани-омладинци, у међусобној тучи и свађи, пред очима тисућа радозналих лајика с улице, који су се притом одлично забављали. Јуначки се понела та славна загребачка свеучилишна омладина, мрпварећи се и бодући се до крви и до жила, А заштог — Шта се то тако страшно могло десити, да се завади друг са другом, филозоф са правником и медицинар са техничарем, и да зе злаћанима пободу ножи2 Каква је то магичка сила ушла у оне црнобојне таблице у аули, те су се сукобиле, здробиле, и разбиле у парампарчад, а из њихових делића и њихових жилица потекла црна крв2,.. Тако се је питао свако, сваки нормалан мозаг, сваки интелектуалац и сваки грађанин загребачки, Али одговора није било, Мора ипак да је нешто, што их је дивљачки нагонило једне на друге, — неки принпипи, неке идеје, неки циљеви, — до врага, нешто, ма што2... Опет нема одговора. Него, иза ограде, један стари пургар даје објашњење: „Ето што је: једни су Хорвати а други Срби, па се бијеју!“,,, Једни се туку за рачун организованога нацијонализма. а други за „тисућлетну краљевину“, и не могу живи да се виде!

У ствари, бију се ту и боду болесни духови и „идеје“ оних који данас владају овом срећном земљом са онима који неће да им се покоре а ипак не могу сами ништа да учине, Два излизана барјака реакције и шовинизма, два пропала краљевства, два умрла барда, два дегенерисана нацијонализма, две труле и гњиле ране на југословенском организму, фосили и мумије, —- ето дохватили се, и већ пуних пет година натежу се и налећу једно на друго; а поносни свеучилишни

575