Nova Evropa

да се тело и боре на оделу подвргну и подреде уобичајеној потреби украшавања,

Мештровић нам пружа наде, да клице положаја, тла, и крви, које су првобитно биле одлучне у развоју уметности, ипак још ни у Европи нису сасвим изумрле Велики градови и силе које владају над вољама у њима, и које долазе до израза, нису још уништили и прогутали све што је у том погледу постојало, те овде-онде има човечанство још сржи у костима. И кад се така необуздана снага стави у службу културе, као што је то учинив с њоме изданак једног старобосанског хајдучког поколења, онда из ње ничу вредности које су добродошле несамо Југословенима (који их можда чак, неразумно, неће ни да приме) него и целоме свету Дела Мештровићева садрже у себи снагу обнове, те изазивају поштовање гдегод буду изложена, при чему — понављам и по последњи пут — површни судови, који се задовољавају гподиктичким утврђивањем да ли се свиђају или не свиђају, не долазе никако у обзир. Поуздано је, да је југословенска уметност први пут са Мештровићем изашла на светски глас,

Jos, Strzygowshi.

Moeštrovićeva umetnost,

(Pisac ovođa članka, G, Džems Bon, londonski urednik »Мате chester Guardian«-a, brat poznatog britanskog slikara Mjurheda Bona, bio je prvi britanski kritičar od glasa koji je predstavio Meštrovića i njeđovu umetnost svojoj naciji, On je, posle internacijonalne izložbe a Rimu 1911, napisao u »Manchester Guardian«-u — od 20, juna 1911 — članak pod natpisom; »Umetnost na Rimskoj Izložbi: Novi Majstor«, koji je kasnije, neposredno nakon Kumanovske Bitke, dopunio novim člankom; »K osovski Hram: jedno srpsko proroštvo u umeinosti« — u »Manchester Guardian«-u od 31, oktobra 1912, — Članak koji ovde donosimo, u prevodu, napisao je G, Bon za englesku monograliju o Meštroviću što ju je, pred kraj Svetskoga Rata {1919), izdao u Londonu му атав 4: Могбаје и 770 primeraka, od kojih je većina prodata već unapred, tako da se ova knjiga danas nigde više ne može dobiti, Pojedine deliće iz članaka engleskih saradnika: ove knjige donela je »Nova Evropa« još prve godine svoga izlaženja, u broju posvećenu Meštroviću, od 23, decembra 1920, u članku »Meštrović u Engleskoja,)

U sleulpturi, umetnik mora da nosi neko poslanstvo ako će да Ђиде znan medju svojim savremenicima, On, osim toga, mora

imati meobično tvrdu volju i mnogo preSalaštva, jer praktične пер! Ке 4'пехбоде и робједи materijala, koji je skup i teško

06) x