Nova Evropa

бисмо узети полазном тачком познати Бартоломеов Споменик Мртвима („Ах Мог!5") на париском Перлашезу: зид као пилони, који служи залеђем за статуе израђене на форму рељефа, стварност, место уметничког јединства. Мештровић надмаша овог мајстора, јер прелази преко свих тектонских спона, па зид разврстава смело појединим статуама или рељефима, постављеним на право место, те их тако истиче једино оним чему управо служе. Купола запрема 7 т ширине, а висока је, скупа са звоном у средини, на 11 т; унакрсни рукави износе само 2'88 m у квадрату. Прифсвим тим малим димензијама, унутрашњост храма прави монументалан утисак, баш зато што је уметник све употребио да би га таким учинио, Анђели-свирачи с обе стране Мадоне на олтару проширују апсиду, скупа. са сводом пуним перспективе, а рељефи распетога Христа и Св. Рока размичу унакрсне рукаве, док у исти мах висину, и узвишеност, средишњег главног простора повећавају с пуно ефекта статуе четири издужена анђела који носе у небо душе покојника, Начин на који овде вајарски посао потпомаже утисак грађевине, то је оно што је ново на овој творевини, Човек пожели, да се Мештровић чешће прихвати овакога рада, да би развио и даље своје идеје о везама између архитектуре и скулптуре, Јер у овој његовој уметности леже клице за ново стварање,

У самој изради вајарских делова Цавтатскога Храма, кад се пореди са фрагментима Косовског Споменика, опажа се продубљење израза и разрађивање покретне линије, која је сад далеко удаљена од сваког подражавања природи, Већ Мајка Божја на олтару показује заобљену покретљивост удова, која омогућава сваку нијансу израза. На другој се страни опет пружају анђели с душама у неприродној дужини у вис, као у доба ране готике, али у исти мах понесу и гледаоца са собом горе до свода, где анђедске главице даље носе поглед до устрепталога звона у средини, ~

А то што је Мештровић извео овде у камену са Брача, то се понавља још у јачој мери у његовој дрвеној пластици, која је постала пре Цавтата: удаљавање од природе, и потпуна преданост стварању израза. Осим тога, овде још долази упорна борба са сировим дрвом, тако да добар познавалац ствари више воли понеки од ових Мештровићевих резаних рељефа и фигура у дрву него све друге његове радове, Поједини међу њима — као например „Мадона с хоровима анбела" — праве су игре линијама које потсећају на ону старословенску склоност, да се испуњују равнине без људских ликова уопште, Могло би се рећи, да се Мештровић, пошто је заситио своју академску живу жељу за величањем голог човечјег тела, опет враћа потпуно к старој нордијској навици,

9