Nova Evropa

leži baš u nedovoljnom poznavanju onoga, šta je Ко od nas pre Rata i za vreme Rata radio i mislio, te ko upravo nosi odgovornost za ono što je, i dobro i loše, učinjeno, a od čega svi mi sad jednako snosimo posledice, U to ime, i samo u to ime, mi zastajemo i kod G, Hinkovića i G. Luja Vojnovića, povodom njihova sukoba, да гекпето офуотепо, kao uvek, šta o tome mislimo,

Možemo odmah istaći, da nikako ne odobravamo ton kojim se protivu G, Dra, Hinka Hinkovića služi: С, Lujo Vojnović. »Chacun š son gout«, kako kaže G. Vojnović; ali o jednom Dru, Tilnmkovića ne sme niko, pa ni G, L, Vojnović, pisati onako neukusno, niti govoriti s onakim omalovažavanjem, bez opasnosti da ne omalovaži sama sebe, G, Hinković nije makar ko u Jugo“ slaviji, to zna i poslednji skriba; a G. L, Vojnović zna dobro, kao i svi mi, šta je Dr, Hinković sve uradio za ovaj narod i za našu opštu stvar, i pre Rata i za Rata. Spada na drugi list, da li ko одођгата пјебоуо držanje pred kraj Rata, u Americi i posle (mi smo rekli svoj sud, kad je o tome bila reč); ali je više nego pouzdano da je G, Vojnović u zabladi kad misli, ili hoće da mi mislimo, da iz onoga što G. Hinković piše protivu njega Sovori »pomračena starost«, Naprotiv, nama se pisanje G, Hinkovića u ovom slučaju čini mnogo višuroznijim i теб ит пебо »роslednji odgovor« G, Vojnovića, koji mesto dokaza, da obeskrepi tvrdnje svoda prolivnika, pronalazi lične slabosti kao slavni uzrok za iznošenje činjenica, Uostalom, G. Vojnović, koji kategorično izjavljuje da »ne misli odgovarati ma najnovije remekdelo nesrećnoga Hinkovića, koji svoju starost mrači klevetama i lažima«, porekao se odmah sam, jer eno da gde трак одбоvara, neposredno zatim, i to još na puna dva i po stupca dnevnoga lista! Našto bacati se u pozu čoveka uzvišena iznad ljudskih strasti, kojega tobože »nimalo ne tangiraju« »prljavštine« mego ga »jedino ispunjavaju iskrenim sažaljenjem«, kad se ta poza ne može održati, niti joj ima uopšte mesta i opravdanja? _— G, Dru, Hinkoviću, koliko je nama poznato, Još niko ozbiljan u Jugoslaviji nije osporio bona fides kad nešto pouzdano tvrdi, A on je, u ovom slučaju, nešto pozitivno tvrdio; suviše, on se pozvao na svedoka, i imenovao da je Mo je vrlo ozbiljna stvar,i preko nje se ne prelazi olako, nazivajući je »prljavštinom«, bez i pokušaja dokaza da je tu posredi odista neka prljavština, To bi mogao, možda, učiniti urednik »Bal'kana« ili »Novog Čujmo«, ali to ne može G. L. Vojnović, Možda je G. Hinković i povredio diskreciju prems& jednom svom dotadašnjem prijatelju ili drugu-Javnom radniku, i prema poslaniku G. Ristiću; a možda je bilo i uopšte neoportuno da iznosi ono što je čao da su Talijani radili protivu naših ljudi u emigraciji, 1 to se ovde ne upuštamo, Ali kad se već odlučio da o tome

50