Nova Evropa

се стварала чежња за непознатим земљама и удаљеним народима, Исто онако као што се данас одлази по инспирације у егзотичне крајеве, у јужна мора или какве удаљене кутове Индије, тако се и онда појавио романтични „Се ој фе Еаз" („Позив Истока“). Бајрон у једном од својих писама „поређује поезију осамнаестог века са Партеноном, а деветнаестог са турском џамијом, А оба писца, и Бајрон и Љермонтов, пуни су презирања за своје сопствене земље. Бајрон исмева своје енглеске филистине и хипокрите, док Љермонтов жели да остави земљу снегова и полицијских шпијуна“ и да оде натраг у своју Шкотску. Животи оба ова писца проткани су романтичним догађајима и бурним данима. Само што Бајронове активности изгледају редуциране на снажне, широке, и спонтане покрете, када их упоредимо са Љермонтовљевим нервозним и жестоким моментаним експлозијама,

Бајрон је био једна од најважнијих и централних експресија романтизма, Тајна његова успеха лежала је у факту да је он, као што је то Гете истакао, могао боље него ико други да буде у свом „ге -(бејв|"-у, То деловање „Ден -Сеј5|"-а. у његову корист било је једно преимућство више, додано осталим Бајроновим преимућствима, једно преимућство из којег је он имао права да извуче користи (М, Арнолд), Бајрон припада категорији учитеља; категорији оних чија је тежња да створе нешто независно и ново, који желе да истакну и акцентујирају снажно колико им је то год могуће свој сопствени индивидуалитет и геније, Љермонтов међутим пре припада. категорији интегралних уметника, оних који пасивније усвајају догме других, али у чијим делима оно што је стварно њихово и оригинално продире само по себи, категорично и без отпора, и заузима своје право место кроз мрежу позајмљених теорија и усвојених правила, Крај све његове субординације страним утицајима, оригинални лирски и артистички инстинкт је код Љермонтова развијенији и комплетнији него код Бајрона. Могли бисмо рећи, да је Бајрон више теорија, док је Љермонтов више осећај, Музика Љермонтовљева стиха звучи нежније, интимније, и суптилније, него код Бајрона; и најзад, код њега нема толико много декламаторских фраза и празних поза, Али је велики енглески песник у ствари први дао импулса младом Љермонтову, онда када је овоме било тек шеснаест година као студенту Лицеја; и он је за њега увек остао тип песничке и мужевне савршености, остављајући тако дубок траг на дела. „руског Бајрона",

Питање о бајронизму код Љермонтова било је често предметом студија. Сем многих краћих и дужих одељака у скоро свим есејима о Љермонтову, постоје и три важније ствари по истом предмету. Прво је један есеј професора Спасовића: „Бајронизам код Љермонтова“, објављен 1888; затим