Nova Evropa

Књижевни преглед.

Бајронов утицај на М. Ј. Љермонтова.

Обоје беху племенита рода, обоје припадаху јату Прометејеву. (В. Д. Спасовић; „Бајронизам код Љермонтова".

Има извесних ствари чије нас карактеристике и нехотице, против наше нарочите намере, наводе да их третирамо на известан начин, или да их гледамо под извесном светлошћу, мако бисмо се ми радо удаљили од сваког конвенцијонализма да бисмо видели нешто ново, дотле још невиђено. Нарочито нас баш у овом моменту свака студија, било у књижевности, било у социјалним приликама или у цивилизацији, на почетку прошлог века, присиљава, својом сличношћу са овим што ми данас преживљујемо, да правимо аналогије. Данас је за нас од нарочитог интереса историја развитка и анализа духа целе светске књижевности у доба непосредно иза Француске Револуције и Наполеонових Ратова. Тај интерес лежи у карактеристикама нашег времена и тог перијода пре сто година, Повраћајући се у Бајронове дане, наилазимо на скоро истоветне покрете маса; видимо исто безгранично разочаравање код идеалиста као и експанзивност егојизма код „практичног човека"; долазимо у додир са сличним претераним индивидуализмом код интелектуално развијених појединаца, као и са цинизмом и примитивним материјализмом код маса, А поред осталог, ту је и фрапантна аналогија у развоју историјских догађаја, по једна велика социјална револуција, ту и тамо заједно са великим ратом. Разумљиво је да је претерани активитет тих догађаја проузроковао природну дискомпозицију општег баланса духова, и уништио или уздрмао многе од старих моралних вредности почињући да на њихово место ствара нове. Све су те околности оставиле дубок утисак на свест и творевине савремених писаца тог доба, као што их рефлектују и данас. И ако би са литерарног гледишта хтели да и даље вршимо поређења, онда нам звучи као нешто сасвим актуелно и блиско онај Маколејев опис Вордсвортова и Бајронова перијода, када каже: „Наступила је нека грозничавост у умовима људи, и неодређена тежња за нечим новим, приправност да се са одушевљењем кличе свему што би могло на први поглед да носи изглед оригиналности. Један реформирајући век је увек пун шарлатана.“ (1. B.=Macaulay: „Critical & Historical Essays", vol. II, p. 630,) Pasowapetbe са околином, са људима и њиховим актуелним животом, са сопственом мрачном садашњицом, нагонило је слободне и револуцијонарне духове на жудњу за каквим усамљеним прибежиштем, У њима

56