Nova Evropa

њихових односа са њиховим послодавцима. У првоме погледу нови закон дефинитивно је санкцијонисао једно право радника, које су они дотле сопственим напорима у ствари више-мање били већ извојевали, а делимично им је оно већ било признато и у јужном делу домаћег законодавства (Закон о Радњама на територији предратне Србије), У другоме погледу нови закон је, по угледу на најновије законодавство културног Запада, унео једну велику новину, која за данашњи менталитет нашег послодавачког света представља, бар привидно, једну готово револуцијонарну меру у погледу фаворизирања радничких права у оквиру данашњег привредно-друштвеног система, док у ствари она значи само једну озбиљну и искрену меру ка демократизацији наших привредно-друштвених односа.

Што се пак тиче мера које наше домаће законодавство предвиђа у циљу социјалне заштите наше радничке класе, оне се углавном састоје: у обезбеђењу што повољнијих хигијенских услова рада у појединим предузећима; заштити радника од превременог и невременог рада; у заштити општих моралних интереса радника; у заштити материнства и порода радничког; и најзад, у осигурању радника као класе од разних непредвиђеник ризика којима је она у току живота и рада изложена,

У погледу обезбеђења хигијенских услова, Закон о Заштити Радника прописује да радници могу само у томе случају бити запослени у занатским, индустријским, и трговачким, предузећима, (пољопривреда је засада искључена, како смо рекли, од сваког законског регулисања) ако просторије у којима они раде нису опасне по њихово здравље и живот уопште, Где ти услови не постоје, могу надлежне власти (Инспекције Рада) забранити у њима запослење сваке радне снаге, Ближе одредбе о условима, по појединим врстама предузећа, прописане су специјалним правилницима, У погледу заштите рада пре времена и у невреме, Закон о Заштити Радника тежи пре свега да заштити децу од превременог, а жене и децу од невременог рада уопште, Поред тога, исти закон тежи да ограничи радно време како одраслих тако малолетних радника, као и да им обезбеди известан минималан одмор, како за време трајања самога рада тако и између трајања појединих перијода рада, У томе циљу он прописује да деца испод 16 година старости не могу ни у ком случају бити запослена у неким категоријама предузећа више од 8 часова дневно, а Министар Социјалне Политике може, за извесне категорије, то радно време деце ограничити и на мање од предњег максимума; даље, забрањује се сваки рад ноћу женама уопште, и деци испод 18 година старости,

погледу одраслих радника, закон предвиђа да рад у т, зв, индустријским предузећима не сме по правилу трајати дуже