Nova Evropa

ски закон, али само формално, јер је он у ствари још од самог постанка био мртво слово на хартији.

У погледу судског поступка, при решавању спорова који · би искрсли у вези са радничким уговорима, постојеће законодавство, из истих наведених разлога, предвиђа разноврсно поступање, али се и ово, крај свих разлика у детаљима, ипак у основи своди на једно исто: већина тих спорова стављена је у надлежност специјалних судова, образованих од представника заинтересованих редова, који се у разним областима разно зову и разноврсно формирају, али чија је надлежност и функција углавном иста, Само мањи део таких. спорова стављен је у надлежност редовних државних судова.

У погледу регулисања исплате радника, постојеће законодавство, мада се и у томе погледу у детаљима разликује, у основи такође прописује сличне мере, које скоро све имају за циљ сузбијање т, 3. „трук“-система. Те су мере углавном следеће; ограничење плаћања радника у натури, забрана исплате радника ван самих предузећа, забрана продаје алкохолних пића у предузећима, као и забрана обавезивања радника на куповину макакве врсте робе из радња од стране. послодавца унапред одређених, и, т, д.. Све ове одредбе имају за основну тенденцију да заштите раднике од евентуалних злоупотреба од стране послодаваца,

У погледу заштите независности радника као правне личности, у односу према њиховим послодавцима, нови закон о заштити радника предвиђа једнообразну меру за целу територију наше државе у виду замене раније постојећих Т, зв. радничких књижица радничким легитимацијама, које онемогућују послодавцима да ове ма у коме погледу злоупотребе у циљу ограничења слободе и независности радника према њима, Ова је мера новом законодавству диктована искуством, да су се књижицама послодавци радо служили у циљу да с помоћу њих подвргну раднике, до максималних могућих граница, својој апсолутној вољи и власти, наравно у своју корист а на штету радника, Нови Закон о Заштити Радника укида потпуно установу радничких књижица, а предвиђа само радничке легитимације, као чисто доказно средство њихове идентичности, док питање контроле над поштовањем законских прописа у погледу радничких уговора са обе стране, преноси у искључиву надлежност судова,

Најзад, у погледу признања специјалних права радника као социјалне класе, нови закон признаје, пре свега, у смислу прописа самога Устава, право радника на организовање, у циљу одбране својих економских, културних, и моралних интереса, а затим и право директног представништва при већим предузећима, у циљу што правилнијег и успешнијег регулисања