Nova Evropa

за октобар месец исте године у Вашингтону, на којој су решена разна техничка питања скопчана са њеним сазивом и функцијонисањем, те извршен избор првог Управног Одбора Међународног Бироа Рада, а затим изгласано више конвенција и препорука, у смислу чланова Версаљског Уговора о Миру. Од тога лоба, Конференција се, у смислу прописа чл. 389. Уговора о Миру, састаје сваке године, те је у пет својих досадашњих сесија усвојила свега 17 пројеката конвенција и 20 препорука, које треба да пруже нову базу за међународно социјално законодавство, Како се види, рад ове организације у току од пет година био је веома обилан, штавише, може се слободно рећи, и сувише обилан, тако да се сасвим природно са више страна појавила оправдана бојазан да услед тога не буде отежано спровођење у живот појединих предлога, од стране појединих чланова Друштва Народа. Услед тога се у четвртој сесији Конференције (одржане 1922 тодине у Женеви) већ дискутовало и питање, како да се рад Конференције унеколико успори, да би се на тај начин дало довољно времена појединим државама да одговоре својим обавезама поводом разних предлога, према предвиђеном члану Уговора о Миру,

Остаје још да се види, какве је практичне резултате досада постигла новостворена међународна организација рада, поименце у погледу реализовања њених одлука у законодавству појединих земаља, те према томе и какав је њен стварни значај за међународно социјално законодавство уопште,

а ово питање није тако лако дати тачан одговор, с обзиром нато да се стварни ефекат донесених одлука не манифестује само у виду у коме је он предвиђен Уговором о Миру (чл, 405), већ и путем израде нових или разраде старих социјалних закона, и без задовољавања формалних захтева које Уговор о Миру предвиђа, А како се овај ефект јавља. у најразноврснијем облику, у многобројним варијантама, које често више или мање и одступају од предлога поднесених од стране Међународне Конференције Рада, иако на другој страни у знатном свом делу значе једноставно осетно излажење усусрет предлозима. Конференција, то је дабогме врло тешко утврдити стварни резултат који је сваки поједини од поднесених предлога од стране Међународне Конференције Рада досада постигао у појединим земљама, Сам факат ратификовања или нератификовања дотичних предлога није никако довољан критеријум за процену и утврђивање тога резултата, Али при свем том, посматрањем чињеница, уколико су се поједине државе, чланови Друштва Народа, у погледу одлука. доношених од стране Међународне Конференције Рада, одазивале својим обавезама према чл, 405. Уговора о Миру, може се бар донекле просудити расположење чланова Дру-