Nova Evropa
међународних сукоба, дотле је код друге било главно омогућити међународну сарадњу на социјалном пољу; па како се је, после свих искустава на томе пољу утврдило да се то не би могло постићи директно присилним мерама, то се је прибегло индиректним мерама, да се пре свега моралним средствима и упливом јавности приморају све државе да усвоје поједине одлуке, |
Исто тако постоји битна разлика и у погледу предвиђених санкција од стране предње две међународне организације, у циљу прибављања поштовања њиховим одлукама, Док Пакт Друштва Народа предвиђа довољно оштре и директне санкције за одлуке својих органа, партија ХШ Уговора предвиђа. доста благе санкције за непоштовање одлука Међународне Конференције Рада, у циљу да се искористе сва морална средства пре него што би се приступило директно присилним мерама.
Најзад, постоји и једна основна разлика између саме надлежности обе међународне организације: Друштво Народа, у ужем смислу речи, има за задаћу да се бави свима општим питањима која тангирају светски мир, а Међународна Организација Рада има један специјални циљ, да се бави проучавањем и решавањем искључиво такозваног радничког питања, дабогме у најширем смислу те речи, Која специјална питања сачињавају саставни део тога великог питања, Уговор о Миру није тачно набројао, већ је у уводу ХШ партије навео наравно само неколико примера, јер се све, по природи ствари, не би ни дало набројати,
Из свега овог излази дакле, да између Друштва Народа, у ужем смислу, и Међународне Организације Рада, као између два органа Друштва Народа у ширем смислу, постоји јасна и прецизна подела рада, која допушта додуше при унутарњем пословању узак контакт, али тако да свака организација. обавља рад независно и самостално,
Међународна Организација Рада, персонифицирана у МеБународној Конференцији Рада и Међународном Бироу Рада, ступила је de jure на снагу одмах по потпису Уговора о Миру, али de |[асјо, услед разних техничких тешкоћа, она није могла бити уведена у живот пре октобра 1919, На подстрек Конференције Прелиминара за Мир, почетком 1919 године, образован је један специјалан комитет, — од представника Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Француске, Италије, Јапана, Белгије, и Швајцарске, — са задаћом да изврши све припремне радове у циљу сазива прве сесије Међународне Конференције Рада, која је онда имала да приступи и оснивању Међународног Бироа Рада. Овај комитет извршио је са успехом поверену му задаћу,
те је прва сесија Међународне Конференције Рада сазвана
96