Nova Evropa

непристрасних и пристрасних — помагача или кудитеља —, а има и директних учесника у самим догађајима. Посветивши низ чланака мемоарима и извештајима учесника и посматрача. међу самим Русима (ту серију не сматрамо завршеном, јер нове публикације доносе нове моменте и ново градиво које треба приказати било ради њихова политичког или њихова. литерарног значаја; а и досадашње нисмо још ни издалека. исцрпли), сада отпочињемо другу серију, посвећену извештајима странаца.

Први чланак те серије жели приказати Садула, чија књига спада у ред највећих сензација за последњих година“) Садул, адвокат по струци а социјалист по убеђењима, активни члан Француске Социјалистичке Странке за време Рата, био је прво на положајима, као резервни официр, а онда је упућен на рад у суд, да у јесен године 1917 буде по жељи Албера Тома, познатог француског социјалистичког посланика. и министра, садашњег Директора Међународног Бироа Рада у Женеви, аташиран Француској Војној Мисији која је отишла у Русију. За кратко време Садул, уместо да се бави „платином и алкохолом“, како сам вели у једном писму, постао је официр за везу између француског посланства и Војне Мисије на једној страни, и бољшевика на другој, који су меБутим преузели били владу. Као такав он је обавештавао своје претпостављене, па и Министра Тома (преко писама), о развоју догађаја у Русији. Небудући задовољан положајем пуког информатора и посматрача, он је и активно радио на зближавању званичне и социјалистичке Француске са Совјетском Владом, и изводио је свој програм на сарадњи ових сила, Углавном, тај његов посао није успео; једино што је постигао било је ширење симпатија за бољшевике у редовима француских социјалиста и код неких најрадикалнијих интелектуалаца (Ромен Ролан, Олар), те извесна практична корист за представнике званичне Француске у Русији, које је он спасао од многих непријатности. Ови представници играли су у Русији доста двосмислену улогу, па и према Садулу њихово држање није било ни одређено ни искрено. Они су, напокон, Садула огласили издајником, и настојали су на томе да он од Војног Суда буде осуђен на смрт по солитасат. Разуме се да је Садул онда остао у Русији, где је постао активан комунист и један од шефова француске секције Комунистичке Интернацијонале.

*) Сарнат Јасачев Задом, Мепђге дела Mission Militaire Егапсајзе еп Russie, Notes sur la Rčvolution Bolchćvique. Avec une prčlace de Henri Barbusse, deux lettres de Pauteur š Romain Roliland, et une lettre de Albert Thomas adressće a lauteur, Editions de la Sirčne, Paris,

Издање којим сам се ја служио је шеснаесто (1920) стр. 465. Досада их је изишло још и много више.

108