Nova Evropa

вини не знају на хиљаде ствари које су им потребне знати о Америци. Ја сам сприједа наумице указао на једну слику са мексичке границе, која је само једна од многих, И кад бих читав овај број „Нове Европе" испунио, не бих ни у најкраБим потезима могао показати безбројне постаје исељеникова. дугог „пута до крижа“, које почињу од кућног прага и ређају се диљем свијета и за читава исељеникова живота. По својој званичној дужности, и са мало више душе, Исељенички Комесаријат Краљевине СХС у Њујорку морао би слике ових постаја износити народу пред очи, да тако ужасно не трпи и не страда. Наш народ у вези с Америком, и у Америци, само зато трпи и страда више него што је потребно што јасно не види и не познаје оне њене особине које Др. Батон назива карикатуром. Али, ја зађох с пута; него да се вратимо и пођемо даље.

Сравњивање плата функцијонара Хрватског Радише и Привредника са бизничким духом који провејава свако дјело, и „најсветије“, у Америци, тако је ситно и изван мјеста као кад би се ишло сравњивати корупцију у Југославији с америчким графтом, Сва величина Америке саграђена је на једном грандијозно организовану и провађану графту, Много тога што Дру. Батону изгледа респектабилним, у својој суштини је нескрупулозна пустоловина. Чујте, Америка је за вријеме Рата саградила морнарицу уз цијену од 3000 милијона долара, у првом реду за превожење трупа у Европу, — можда ни 10.000 војника није у тим лађама превезено; девет десетина свих тих лађа данас је старо гвожђе, да их све на дражбу метнеш не би донијеле 100 милијона долара. Дрвене моторне лађе, које су стајале од 500 до 800 хиљада долара, продаване су по — 2500 долара! Америка је на аероплане потрошила 900 милијона долара, а једва да је икоји аероплан летио на бојишту. За 30 хиљада коња Америка је дала направити пет милијона поткова и 250 хиљада седала! У ветеринском уреду откривен је графт од 250 милијона, и то кроз самих пар последњих година, Кад је Америка приступила у Рат и отворила кредит савезницима, највећа америчка бизничка институција, U, S, Steel Company, rpaxmama је савезницима 14 цента за сваку фунту жељеза; уза сву потребу да се Рат добије, U, S. Steel we xrjeme попустити ни једног цента, тек кад је влада запријетила нацијонализацијом оцјелне индустрије, сниsmo је опјелни труст цијену на 10 цента, Америци је исто жељезо било зарачунано по 47; цента од фунте! А шта бисмо тек имали рећи о недавно откривеним петролејским скандалима, тдје су била изручена народна добра у вриједности од стотина милијона долара7 И какова су ту све лица уплетена! Др. Батон, ваљда, и не зна, да америчка жељезничка друштва посједују толико државне земље да би се од

122