Nova Evropa

страна, него с напред утврђеним судом, пристрасно и једнострано,“ Како Др. Батон зна да ја посматрам Америку с напред утврђеним судом, пристрасно и једнострано 2 Ја у Америку дођох као дијете од 15 година. Остадох у њој осам година, поставши типичним „Американцем", видећи све по прилици како то види Др. Батон, и како виде сви домаћи и страни посматрачи који гледају само површину, а не истражују и не гледају дубоко испод површине. Мени је онда импоновало све оно што данас импонује Дру. Батону. Повратих се у Америку као зрео човјек, послије 22 године, још увијек са старим мислима и погледима. Новински посао принуди ме да све опажам, да о свему размишљан. Опажање и размишљање у мојим очима и мислима порушило је Америку како ју се опћенито умишља, и показало ми Америку онакову какова јесте: смјелу, дрску, материјалну, објесну, нескрупулозну. Што их је мало који о Америци пишу као што ја пишем, узрок је: што се људи и народи устручавају замјерити моћноме и богатоме, нити о њему воле казати истине, Истину о Америци усуђују се изрећи само — Американци; какав Неринг (5с0 Меагпб) или Синклер (Џрбоп Зтејајт). Иначе, сав свијет треба, напримјер, да призна да се Америка Ратом није „ништа“ користила, мада је Ратом сав свијет постао њеним господарским вазалом, мада је заплијенила на стотине милијона долара њемачког имања на свом територију, мада је за саму „Лузитанију" добила од Њемачке отштету од 1,100.000.000 долара више него ли ће Србија примити за све своје страдање, и за 1,000.000 мртвих које никакове милијарде не могу платити, И ко би се усудио ишта приговорити Америци за начин којим је дошла до Тексаса — већег од Француске —, и до панамске зоне; и за све оно што данас ради у Мексику, на Куби, у Санто Доминго, на Хајитиг О свем том може да слободно пише тек рођени Американац, или тако неки незнатни странац који није дужан имати никаквих обзира па може и — истину рећи,

Др. Батона сравњивање мога мишљења о Америци са мишљењем какова неука исељеника, или повратника о Америци и Југославији, не заслужује озбиљна осврта, као што не заслужују осврта ни остале споредности у његову чланку. Мој покушај је ишао затим, да једном ријечју окарактерише Америку, као што бих окарактерисао једног човјека, Летимице сам примјерима подупро своју тезу. Она је, додуше, смјела, и можда оригинална, али ја вјерујем. да је тачна, На сличан начин би се могло окарактеризовати и британски, руски, француски, или било који други велики народ, који слободно избацује на површину оно што у себи има, Али да завршим, ријечима Уптона Синклера (из једног његова недавног чланка); „У овој нашој цивилизацији људи и жене кидају једно друго

124