Nova Evropa

српство и србијанство насупрот и на штету свих осталих нацијоналних и племенских тежња у држави. Радић је дакле, у ствари, и у слици речено, близанац Пашићев, управо његово наличје; или обрнуто, Г. Пашић је а фег ебо Г. Радића, у српској љусци, И као што је заблуда веровати, да би са Г. Пашићем легли у гроб оријенталство и корупција и тиранија, и овом земљом потекли мед и млеко, тако је исто погрешно мислити, да би с нестанком Г. Радића било скинуто с дневнога реда. „хрватско питање", Пашић и Радић, то су тегови на ваги који се надвлаче, и била би несрећа кад би један од њих сасвим пао а други остао, јер би један део ваге поскочио у вис, и равнотежа у земљи пореметила би се из темеља. Ако треба да буде мира и реда у држави, — сад кад је пао с власти Г, Пашић мора и Г, Радићев утицај знатно да ослаби. Али, као што се Г. Пашић није повукао добровољно, не може се очекивати то ни од Г. Радића, па се ради о томе да се његов утицај у народу ослаби и противу његове воље, Тај тврди орах има да разбије влада Г. Давидовића а да не поломи зубе, По нашем дубоком уверењу, то је могућно постићи једино супротним средствима и начинима од оних услед којих је дошло до садашњег стања у Југославији, и поименце у Хрватској, а с помоћу којих се Радић осилио. Треба да наступи једна ера закона и правде, и равноправности за све покрајине и све грађане,и политичке далековидости, да свет осети промену режима, и стекне поверења према носиоцима власти и државног ауторитета; тиме ће самим попуштатинезадовољство и опозиција према Београду, те уједно слабити и утицај оних који живе и воде на рачун тога незадовољства. Ту ће, уосталом, „влади народне слоге" морати и даље својски да помаже и сам краљ, који је показао примерну храброст при самом решавању гордијева чвора што су га сплели били његови „седи премијери“ и горопадни доглавници, Свакако ће морати краљ једном већ и у Хрватској постати домаћином, и остајати у њој мало више времена, да би познао он народ и народ њега, што је веома тешко кад долази само као гост сваког деценија једаред, или, понекад, случајно, на трке.

Да нису идеје оно ume IT, Радић држи данас своје масе, и импонује својим посланичким друговима у странци, то се даје —_ након његових подвига у иноземству — доста лако утврдити, Не мислимо тиме рећи, да он нема идеја, — напротив, има их и сувише; него да их једнако мења, као рубље, и то на један веома мало убедљив и искрен начин. Баш као што код Г. Пашића не смета толико његово Великосрпство — јер, на крају крајева, и то би могла бити једна концепција која води рачуна о државној целини —, него његово шарлатанство ; безидејност, којој је Великосрпство само фирма, да би се одржао на власти, док је у ствари он увек готов и на исти-

132