Nova Evropa

чено тијело. А њихова сиротиња код куће и не зна што се десило са њиховим хранитељима, и да их никада више видјети неће, Несрећници тумараху по оним сузним долинама тражећи зараде, а нађоше смрт... Дуж жељезничке пруге свако мало се опажају хумци и на њима крижићи, испод којих се налазе кости пострадалих путника и радника...“

Потреба гони наш народ на овакова страдања, дабогме; али, свакако, само људи пуни смијоног, пустоловног елемента, могу се давати на страдања и ризике везане уз незаконит улаз у Сједињене Државе, кроз Мексико и Канаду. Др. Батон забавља називу „пустоловина“, а потврђује особину коју ја окрстих тим називом; „Емиграција је одувек била селекторна" — каже он. Селе се само јаки, здрави, снажни — из свих народа. Да — они се већ код куће пребиру. Затим их проберу америчке досељеничке власти, враћајући назад што не ваља.

„Кад се састану сви ти изабрани, — из разннх племена, из разних клима од разних вјера и језика (да се послужимо ријечима Г. Луписа), те кад сваки даде што најбоље има у њетову крају, у његовој вјери и обичајима, у његову тијелу и духу, онда, дабогме настају чудеса, настаје пустоловина, настаје — Америка", — каже даље Др. Батон; „иначе“, каже, „особине које наводи Г, Лупис, иакосу увећини тачне, не доказују пустоловину, и што је још важније, нису специфично америчке, него су особине разних народа, семо што се оне у Америци више истичу, и ми, који смо у Аме-

рици странци, боље их запажамо и јаче осјећамо.“ — Дакле: особине које ја наводим „мако су у већини тачне“ — нису пустоловина. И нису „специфично америчке", — као да овдје

ишта може бити специфично америчког, осим што је индијско, и као да се не слажемо у томе: да су те смијоне, дрске, јаке, скрупулозне и нескрупулозне особине сабране из свих бијелих племена на једно мјесто, ради чега се баш „више истичу“, и ради чега их ми, странци, „боље запажамо и јаче осјећамо" него што бисмо их запажали и осјећали у својој земљи, Зар то није онај исти ђаво којега сам ја хтио насликати и објаснити, настојећи да му дам што прикладније име, умјесто да га назовем, као Др. Батон, магловитим знаственим називом „потентност духа"27.,.

Ја устврдих, да се у Америци памет мјери, односно цијени, према количини новца што гако умије да згрне, без обзира да ли на скрупулозан или нескрупулозан начин; а Др. Батон пита: „Али зар они не цијене и не држе паметним и Вашингтона, Линколна, Вилзона, Едисона7 Вашингтон и Линколн постали су нацијоналним свецима, имају своје празнике, а да ли се рођендан којег банкара слави као празник7 Зар је у Америци познатији Рокфелер од Демпсеја (боксера)2" — На ово се укратко може одговорити само оволико, Знамо

120