Nova Evropa

зато што немам времена да приповиједам Европејцима о стварима којих и у њих има. С које стране дакле да ухватим Др. Батонов освртг Јер он се углавном са мном слаже, а опет забавља! Каже, да је сељењу главни узрок — економска потреба. То зна свак, — то чак и пише у сваком уџбенику O сељењу. Поименце наводи сиромашније крајеве Југославије из којих се народ сели, Све то долази само као потврда мојим изводима. Јер: потреба прави човјека само још већим пустоловом, Узмимо за примјер наш народ гдје је лакше контролисати. Из којих се крајева наши људи у свијету најлакше снађу и најбрже успију2 Из оних у којима постоји највећа борба с оскудицом и с елементима, Узми ти једног Херцеговца и једног Банаћанина, па их пошљи у Сплит, Сарајево, Трст, Лос-Ангелос, или у Аљашку; или пошљи свијетом какова далматинског оточанина, или приморца, са једним посавцем, пак да видиш чуда од разлике између Банаћанина и посавца на једној страни и Херцеговца и приморца на другој. Потреба не искључује пустоловство; смијоност, ризик, скакање у непознато, обзирно и безобзирно стремљење за материјалним добрима; него потреба. све те особине још потенцује, Ко умије опажати, све ово може да види несамо у нашем него у сваком народу.

Примјера смијонбг пустоловства пружа наш народ башу овом часу више него икад, Гле овога: прије годину дана бијаше ухапшен у држави Орегон један наш Херцеговац, Орегон је крајња сјеверозападна држава Америчке Уније, на Пацифику, Ухапшен је на два мјесеца након доласка из домовине, У Орегону се створио незаконито — прокријумчарио се. Федерални агенти ухапсише га у једној шуми гдје већ бијаше подигао колибу, маскирао ју грањем, намјестио котао и — пекао „тоопзе" („муншајн“-ракијуј! Замислите: Херцеговина, Орегон, прокријумчарење, и печење ракије! Колика се доза пустоловне смијоности и ризика ту хоће! Наш је Херцеговац осуђен на двије године, а послије ће бити депортиран, Но, ја сам сигуран да ће се он опет једног дана створити у Сједињеним Државама и пећи ракију, — Дуж канадске и мексичке границе вреба и страдава на стотине наших Херцеговаца, хрватских примораца, Црногораца, Личана. Један ми приморац баш ових дана пише из америчке тамнице у Ел-Пасо (Тексас), чекајући на депортацију: „... И тако стигосмо у Месико, гдје много страха претрпјесмо ради наших живота. Бунтовници поплавише земљу, наваљују на возове, робе путнике, многе лишавају живота. Радње у Мексику, због побуне, не бијаше никакове, тако да многи наши сиромашни радници помријеше од глади и од сваке друге биједе и невоље, Кад су дом остављали нијесу се надали да ће овдје свој мукотрпни живот оставити, и да ће мајка земља жаркога Мексика скрити њихово изму-

119