Nova Evropa

друштва, Јер као што порекло не може дати привилеговани положај, не могу ни радне и умне способности бити искључивом својином појединаца, упућене на његово обогаћење, него треба да служе свима и да се уновчавају за добро целине, Ту се налази кључ праве равноправности; не равноправност сталежа, него равноправност људства, Поравнању привилегија сталешких, ново доба поставља захтев: поравнање привилегија особних. Умна надареност, окретност руку и духа, привилегије су природе, — они се не могу уништити, и не смеју, али се могу и морају поставити у службу свих да не изазивају у дисонанци друштвене омразе већ да попуне празнине других, да уравнотеже друштво и створе опћи склад,

о комунизам проповеда и настоји створити такав друштвени поредак и склад, — ма се притом доста пута и претурио те зашао у скупа лутања, — не може се, а да се не подлегне сугестијама неоправданог егојизма, рећи, да он носи опасност за државу и за друштво, Али се у исти мах не може осудити ни практични ум просечног човека, који је постигао за себе жељену удобност, зато што, везан принципом очувања стеченог, прикупља снаге да сузбије носиоце новог поретка. Дапаче, овако је опирање и оправдано и потребно, да би се отупела пренагљеност, и да би се онемогућили скокови, иза којих би морало уследити назадовање. Само што то опирање не сме ићи до тврдоглаве укочености и заслепљености, дотле да се не види ништа до своје, и никога осим себе, јер таково слепило изазива социјалне потресе и буре у противном смислу, А јасно је да се треба приближавати новоме поретку, и да треба одгајати духове у вери,да је опће добро, — добро сваког појединца, и да правог благостања има само онде где је свеукупност друштва стваралац и уживалац тог благостања. У том је срчика новог поретка, који се не да зауставити, и који мора доћи као трећа етапа — након укидања телесног ропства и изједначења сталежа —- у развоју човечанства.

Да. ли су људи код нас свесни тога, или се жели доживети судбина Првог Сталежа2 Кад би се све дало зауставити на. леђима носилаца овог реда, могло би то бити и њихова ствар. Али нам се ето поглед зауставља у одблеску целокупне прошлости, на страховитој слици неогравичене жеђи за осветом и за. влашћу узнемирених и разуларених маса, које кад се докопају власти јуре безобзирно напред и преко својих снага и преко сазрелости века, да од круте збиље живота буду онда опет бачене натраг, Управо ради тога, ношеви тим сазнањем _ генерацијама с плаћеног искуства, дужни смо нагласити, да су исповедање и тражење новог друштвеног уређења појаве редовнога развоја човечанства, које доносе трзавице и поремећења само онда, и онде, кадим се игде им се силом настоји зауставити ток, Послератни човек је бржи,

159