Nova Evropa

низованог друштва; али јест у питању поредак њена социјалног уређења. То би могла бити норма, ако нам је до тога стало. Па да се и примером послужимо, сетићемо се запрепашћења што га изазва дрека Првог Сталежа о пропасти државе онда кад је Трећи Сталеж (18, јуна 1789) смело прогласио конститујисање „Народне Скушштине" без оних првих, Не може се рећи да је то био један прости политички трик, да се веже неодлучног Луја ХМ, и да није било убеђења, кад се зна да нема социјалне скупине која не изједначује своје интересе са државним интересима, — а не обратно —, и која не би запазила у својој пропасти пропаст државе, Међутим, након тешких искушења, Француску је Трећи препородио, и дао јој доста снаге да преузме политичко вођство у Европи, а културно и у свету, И најновије искуство код „северног горостаса" показало је, да промена унутарњег поретка не доноси смрт држави, док јој вероватно даје обновљену животну снагу. Нужно је ово знати, и веровати, да се дође до убеБења, да у свету нема стајања; или до човечанства напредовањем, или до појединаца пропадањем човештва. Подчињење скупина, и пораст њихове зависности од појединаца, значи пропадање; њихово отерећење до равноправности свих значи напредак, Трећи Сталеж извојевао је равноправност свих пред законом, у стицању положаја и иметка. А управо та равноправност неслућено је донела нову потешкоћу: створила је нови Први Сталеж, нови привилегисани ред од оних који искористише апсолутну индивидуалну слободу, да своје умне надарености и своју окретност унотребе искључиво у своју корист; да непрестаним уновчавањем тих способности проведу поновно процес гомилања блага у једној руци уз сигурни след осиромашења и подчињења слабијих, И тако наместо племства и свештенства дођоше буржујски богаташи и шић рџије, Разлика је у томе, што се је раније до преимућства долазило породом а сада личним способностима или пороцима ношеним у себи. Па ипак, управо у тој разлици лежао је огроман корак унапред; јер ако се и није постигао покретни циљ; поравнање у уживању хлеба, а оно се постигао у могућности натјецања личних способности. За целокупно људство била је то непроцењива добит, И овај невероватни напредак у техници изума, у прометним средствима одгоја и изобразбе, која продиру и у запуштено село и у пустаре, дугујемо слободи развоја личних вредности и способности. Али се не може ту застати. Треба корачати и даље. То значи, да је нужно следити по утртим путевима ослобађања људства, да треба тражити начина како ће се друштво решити овог новог Првог Сталежа а да не умањи свој полет у стварању, своју ужурбаност и загрејаност у изналажењу, те како ће се све то поставити у искључиву службу целокупног

158