Nova Evropa

је у том погледу једно писмо што га је један од друштвених поузданика написао уредништву „Мјесечника" године 1878. „Мени се чини“, каже, „да један део наших правника слабо мари за нашу књигу, други не да мари ни за какву, те мисли да је довољан текст закона. Има међу правницима и такових патрона који се не устручавају изрећи свој суд о чланку или књизи које нису ни прочитали или ни разрезали, па чак ни видели, Млади људи, којима треба још врло много науке, резонују овако: чему мени коментари, чему да плаћам правнички лист, зар зато да се могу Х или У годинама вежбати у писању на хрватском језикуг И доиста Вам не читају, али за то изричу осуду, која се одликује особитом оштрином.,.. У таковим приликама немојмо никога бедити, ако ствари наше не иду напред, него само нас, Нити ће ико писати, нити ће се наћи човек да писано изда, кад обоје знаду да им је умни и материјални капитал управо бесплодно уложен." С тиму вези, згодно је написао „Мјесечник" године 1886: „Хрватска је у правосуђу и управи самосвојна, пак ако не изврше хрватски правници ону задаћу коју теорија имаде у тим подручјима живота државнога извршити, неће је нико други место нас извршити; дакле је ствар народног поштења, да покажемо своју способност самосвојно вршити своју аутономију у законодавству, и у егзекутиви, оним начином и на оној подлози на којој стоје образовани народи, т. ј. на темељу знаности.“ Све ове речи треба подцртати, зато што се наша интелигенција посвећује релативно највише баш праву, па би се услед тога очекивало, да ће људи који од те знаности живе такођер и за њу живети и неговати је, Иначе су у „Правничкоме Друштву“, као и на пољу правне знаности уопште, били најагилнији они исти људи који се истицали и у политици. Осим већ споменутих Дра. Маканца, Дра. Деренчина, и Мразовића, спомињемо, само примера ради, још ове јавне раднике, уједно марљиве помагаче Друштва; Дра. Шима Мазуру, Дра. Блажа Лорковића, Дра. Бресћенског, Дра. Фр. Спевца, Дра. Егерсдорфера, Дра. Ш!иловића, Дра. Јосипа Нливерића, Дра, Фрању Врбанића, Дра. Ладислава Полића, итд.

Од посебних друштвених публикација спомињемо: Дра. Фрање Врбанића „Тштаб тетспов хаКопа"; Вежићев „Џтђаг hrvatsko-slavonski", Jipa, Mne Mamma „Rimsko nasledno pravo"; Jipa, Jocmma IImwsepmha „Ob odnošaju Hrvatske prema UgarзКој"; Дра. Иве Малина „О postupku u parnicah smetanju розеда", Адолфа Ружнова „МЕН о гејогпн зјесајпоб теда u паз и обИки озпоуе", Дра, Хуга Штефанића „Upravno sudoуапје". Председници Правничкога Друштва у Загребу били су, по реду, ови: Фрањо Шмид (Зећпча) (од 1875—1880); Др. Маријан Деренчин (1881—1886); Др, Фрањо пл, Бургсталер

252