Nova Evropa

Ремски (1887—1905), Др. Ф, Ј. Спевец (1905—1917); Фрањо Халади '1917—1921); Др. Ладислав Полић (од 1921, још и данас), Уредници „Мјесечника“ били су: Др. Блаж Лорковић (од 1875 до 1892, и то од 1879 до 1881 уз Дра. Ханела Јаромира); Др. Јосип Шиловић (од 1892 до 1913, с изузетком кратког раздобља од пет првих година т, ј, до 28. У!. 1897, кад је био сауредник још Стјепан Крањчић), Др. Ладислав Полић (од 1913—1921); Др. Едо Ловрић и Др. Иво Политео (од 1921, још и данас), Тајници: Др. Блаж Лорковић (1875—1882) Др. Јосип Пливерић (1883—1888); Др. Ф. Ј. Спевец (1889); Др. Миховил Бишћан (1890—1895); Фрањо Халади (1896—1917);. Др. Ернест Чимић (1917—1921), Др, Иво Политео (од 1921, још и данас),

Већ прве године друштвеног опстанка закључио је одбор сазвати састанак свију правника Хрватске и Славоније, па је у томе смислу издан 1877 и позив; али је та замисао изведена тек године 1909, и то у ужем опсегу него што се првобитно намеравало; тај први правнички састанак одржан је 30, октобра. 1909 у Осеку, Уводни говор одржао је тадашњи председник Др. Ф, Ј. Спевец, након чега су следила предавања. Дра, Милера О погибељном злочинцу (с репликом Дра. Шиловића на исту тему), Дра. Винтера О заостајиу трговачком праву, и кратко образложење предлога Дра, Вл. Пребета о једном практичном случају из сталешке (одветничке) праксе, Други правнички састанак био је такођер у Осеку, и то 1914, одржана су два предавања о двема врло актуелним темама: Др, Винтер (осечки одветник) О реформи грађанског парбеног поступка, и Др. Хуго Шпицер (такођер осечки одветник) О реформи одветничкога реда. На томе састанку опазило се живље кретање међу правницима, па би можда баш споменута два предмета. уздржала и даље живом друштвену делатност да није дошао рат, Тада је по власти била суспендована и делатност Правничког Друштва, све до године 1917, „Мјесечник" је ипак излазио и за време рата, Након Рата рад Друштва постао је много тежим, али зато и интензивнијим. Где нема правне сигурности, где суци материјално слабо стоје, где владају застарели поступци, где је правосуђе разорено а место правних момената одлучују сасвим други, — ту је тешко остати правнику правником, и радити као правник, Али баш зато је сматрало Друштво тим пречом својом дужношћу да ради на сврси коју су правила означила; „промицањем и развојем права у теорији и пракси", Особиту пажњу посвећује Друштво томе, да се правосудне прилике поправе, и да на своме месту буду главни фактори праксе; суци и одветници, Из тог разлога, прелазио је друштвени рад често и на сталешка подручја, тим пре и оправданије што све до недавна није постојало на

253