Nova Evropa

ova Evropa 'Knjiđa X, Broj 11. 1i. oktobra, 1924

Јужна Србија и Југословенство, 1

Михајло, кнез-мученик, био је ставио себи у задатак да очисти Београд и друге српске тврђаве од турских гарнизона, и да прошири државну област, Да би то постигао, тражио је сарадњу Хрвата, Бугара, и Срба ван кнежевства. Постарао се да их зближи и групише идејом за „Илирску Државу“, идеја бачена од Наполеона а прихваћена од Доситеја, Вука, и Гаја, али под именом Југословенско Уједињење или Југословенско Царство, У ту пројектовану државу улазили су: Корушка, Горица, Истра, Крајина, Штајерска, Хрватска, Славонија, Далмација, Дубровник, Босна, Црна Гора, Херцеговина, Србија, Бугарска и Војводина,

Спрам Бугара кнез-Михајло променуо је политику својих претходника: прекинуо је да ради непосредно међу бугарским масама са својим агентима, и да је подстрекава на честе бунтове, — он се приближио њеним представницима, првацима и интелигенцији, који се пожурише да заузму место под заставом спасоносне и напредне идеје уједињења свих јужних Словена у једну државу. Он је отворио широм врата малене Србије, и у Београду приредио широко гостопримство бугарским политичким „дејцима“, војводама, емигрантима, На челу емиграције био је С, Раковски. За Бугаре-емигранте отворене су основне школе и једна гимназија у Београду. Србија је узела на себе улогу Пијемонта, а Београд је постао центар делатности, сједињавања и ослобођења Југословена. Илија Гарашанин, душа овог покрета, пише; „—- —- —_ и по положају и по судби коју смо преживели, и по оној која нас чека, ми и Бугари смо упућени једни на друге“, А Пироћанац констатује: „Бугарски су се представници споразумели у свима тачкама са владом кнеза Михајла",

Идеја о југословенском царству примљена је била заиста од бугарских првака и политичара, Споразум је потписан у. Букурешту 5, априла 1867 године, од Скупштине на којој су учествовали највиђенији Бугари. То је била прва бугарска

313